Američki Senat usvojio je rezoluciju kojom se predsednik SAD Donald Tramp poziva da okonča vojne operacije protiv Irana ili da za njih zatraži odobrenje Kongresa, što predstavlja do sada najozbiljniji dvopartijski izazov njegovoj politici prema Teheranu.
Za rezoluciju je glasalo 50 senatora, dok je 48 bilo protiv. Pored demokrata, dokument su podržala i četvorica republikanaca – Rend Pol, Liza Murkovski, Suzan Kolins i Bil Kesidi.
Iako rezolucija nema snagu zakona i nije obavezujuća za Belu kuću, njeno usvajanje pokazuje rastuće nezadovoljstvo u Kongresu zbog činjenice da je Tramp pokrenuo rat protiv Irana bez formalnog odobrenja zakonodavne vlasti.
Glasanje dolazi u trenutku kada se unutar Republikanske stranke sve češće čuju kritike na račun rata koji traje skoro pet meseci, ali i sumnje u održivost primirja koje je Vašington nedavno dogovorio sa Teheranom.
"Najozbiljnije ovlašćenje Kongresa jeste pravo da objavi rat, a ne predsednik", poručio je senator Tim Kejn, jedan od inicijatora rezolucije.
Šef Bele kuće kritikovao je ovaj potez Senata, ocenivši da je glasanje došlo u "loše vreme" i da je oslabilo poziciju Vašingtona u odnosima sa Teheranom.
U objavi na društvenoj mreži Trut soušal, Tramp je naveo da je Iran bio spreman na ustupke i da je prvi put posle više decenija pokazivao poštovanje prema Sjedinjenim Američkim Državama i američkom predsedniku.
"Iran je na 'konopcima', spreman da padne, spreman da nam da praktično sve, i po prvi put u decenijama, poštujući SAD i njihovog predsednika, mene, i američki Senat odlučuje da glasa o Zakonu o ratnim ovlašćenjima, u loše vreme i bez smisla, govoreći sponzoru terora broj jedan u svetu da se Sjedinjenim Američkim Državama ne sviđa ono što im radim i da moram da prestanem, i time sam pružio pomoć i utehu neprijatelju", naveo je Tramp.
Pošto je ocenio da je usvajanje rezolucije poslalo signal Iranu da se deo američkog političkog establišmenta protivi njegovoj politici prema toj zemlji, posebnu pažnju posvetio je republikanskim senatorima koji su glasali zajedno sa demokratama za rezoluciju.
"Četiri republikanska gubitnika su glasala sa demokratama, a Iran je pitao moj narod: 'Šta sve to znači?' Ovi senatori su mi samo otežali posao, ali ja ću ga završiti, na ovaj ili onaj način, jer ga uvek završim", dodao je.
Sa optužbama nije završio, pa su na red došle i velike naftne kompanije koje je u narednoj objavi optužio da ne snižavaju cene goriva na benzinskim pumpama uprkos, kako je naveo, značajnom padu cena nafte na tržištu. Ocenivši da su potrošači na taj način oštećeni, saopštio je da je naložio Ministarstvu pravde SAD-a da odmah pokrene istragu o tom pitanju.
Inače, usvajanje dokumenta predstavlja presedan – prvi put od donošenja Zakona o ratnim ovlašćenjima 1973. godine da su oba doma Kongresa podržala meru kojom se predsedniku nalaže okončanje vojnog sukoba. Predstavnički dom je istu rezoluciju usvojio ranije ovog meseca.
Ipak, pravni domet odluke ostaje nejasan. Pošto je reč o takozvanoj zajedničkoj rezoluciji, ona ne zahteva predsednički potpis, ali istovremeno ne postaje zakon. Republikanski senator Džim Riš ocenio je da dokument neće imati praktične posledice i da Tramp "neće obraćati pažnju na njega".
Uprkos primirju, na Bliskom istoku je i dalje raspoređeno oko 50.000 američkih vojnika, uključujući snage na dva nosača aviona. Istovremeno, pregovori Vašingtona i Teherana o trajnom rešenju i dalje su neizvesni.
Dodatnu zabunu izazvale su suprotstavljene tvrdnje o napretku razgovora. Tramp je objavio da je Iran prihvatio najstrože nuklearne inspekcije, dok su iranski zvaničnici to demantovali, navodeći da nuklearni program uopšte nije bio tema poslednje runde pregovora u Švajcarskoj.
Iako je predsednik SAD ocenio da je nova vojna eskalacija "veoma malo verovatna", najavio je da će američke snage ostati u regionu kako bi, ako bude potrebno, ponovo uspostavile blokadu Ormuskog moreuza.
Glasanje u Senatu tako je postalo još jedan pokazatelj da se, posle meseci gotovo bezrezervne podrške, unutar Republikanske stranke otvara rasprava o ceni i ciljevima američkog angažmana u ratu sa Iranom.