Metsola protiv sopstvenog parlamenta: Pokušala da progura sporni zakon o nadzoru interneta

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola našla se na meti kritika nakon što je od država članica Evropske unije zatražila da nastave proceduru usvajanja kontroverznog zakona koji bi tehnološkim kompanijama omogućio dobrovoljno skeniranje privatnih komunikacija u potrazi za materijalom koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece. Dodatnu kontroverzu izaziva i to što je ovaj predlog već odbijen u Evropskom parlamentu.

Kako prenosi "Politiko", poziv Metsoline kancelarije upućen je Savetu EU u potezu koji pojedine diplomate ocenjuju kao "bez presedana", budući da predsednica EP pokušava da oživi inicijativu koju je većina poslanika odbacila još u martu.

Predlog zakona nalazi se u središtu višegodišnjeg sukoba između zagovornika bezbednosti i zaštitnika privatnosti. Evropska komisija, policijske agencije i organizacije za zaštitu dece tvrde da je skeniranje sadržaja neophodno za borbu protiv pedofilskih mreža na internetu. Nasuprot tome, organizacije za digitalna prava upozoravaju da bi takva praksa otvorila vrata masovnom nadzoru komunikacija miliona građana i ugrozila enkripciju koja štiti privatnost korisnika.

Evropski parlament pozvao: Bez pristupa internetu i AI pre 16. godine

Pregovori između Evropskog parlamenta i Saveta EU propali su u martu, nakon čega su poslanici odbili da produže važenje privremenog rešenja. Predlog je tada propao sa 311 glasova "protiv", 228 "za" i 92 uzdržana, uprkos pritiscima iz više evropskih prestonica, pojedinih komesara i velikih tehnoloških kompanija.

Češka poslanica Marketa Gregorova ocenila je da je potez Metsoline kancelarije "neprihvatljiv" i da podriva zvanični stav Evropskog parlamenta, dok je belgijska poslanica Hilde Vautmans poručila da je ponovno otvaranje rasprave o ovom pitanju "politička slepa ulica".

Iako je privremeni zakon istekao početkom aprila, tehnološke kompanije nastavile su sa skeniranjem sadržaja uprkos nejasnoj pravnoj situaciji. Kiparsko predsedavanje Savetom EU sada tvrdi da postoji "hitna potreba" da se popuni nastala pravna praznina.

Čak i ako države članice podrže predlog, to ne znači da će zakon automatski stupiti na snagu. Evropski parlament bi morao da promeni svoj stav ili da ponovo uđe u pregovore sa Savetom. Ukoliko se institucije ne usaglase, spor bi mogao da bude prebačen u proceduru koncilijacije – jedan od najređe korišćenih mehanizama za rešavanje zakonodavnih sporova u Evropskoj uniji.