I dalje napeto na Bliskom istoku: Izrael neće da povuče vojsku, Teheran sa Omanom o Ormuzu

Američki predsednik Donald Tramp ima nekoliko opcija ako Iran odbije da se pridržava sporazuma, ali Vašington i dalje preferira diplomatiju, izjavio je američki državni sekretar Marko Rubio.

"Predsednik ima niz opcija na raspolaganju. Ako Iran prekrši reč ili odluči da ne želi da sklopi dogovor, nadajmo se da se to neće dogoditi, jer mi to ne želimo. Daćemo diplomatiji svaku priliku da funkcioniše... Ako sve ostalo ne uspe, predsednik zna koje su mu opcije", rekao je on

Republikanci u Senatu koje je američki predsednik Donald Tramp prekorio zbog protivljenja njegovom ratu u Iranu održali su glasanje na kojem su odbacili rezoluciju o ratnim ovlašćenjima, dan nakon što je ta mera usvojena uz pomoć glasova i republikanskih senatora.

Američki Senat usvojio je juče rezoluciju o ratnim ovlašćenjima sa Iranom sa 50 glasova "za" i 48 "protiv", nakon što ju je ranije ovog meseca odobrio Predstavnički dom.

Za rezoluciju su glasali i republikanski senatori Bil Kasidi, Suzan Kolins, Lisa Murkovski i Rend Pol.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je danas da se Izrael protivi povlačenju iz "bezbednosne zone" u Libanu, uprkos pritiscima da to učini i dodao da će izraelska vojska da ostane i u "bezbednosnim zonama" u Siriji i Gazi onoliko dugo koliko bude potrebno i da iz njih neće da se povuče.

"Nećemo da pravimo kompromise kada je reč o najvažnijem bezbednosnom interesu Izraela: zaštiti naših vojnika i naših građana. Nećemo da se povučemo iz bezbednosnih zona", rekao je Kac u oficirskoj školi na jugu Izraela, poznatoj kao Bahad 1.

On je, takođe, upozorio Teheran da će, ukoliko Iran napadne Izrael zbog njegovih aktivnosti u Libanu ili iz bilo kog drugog razloga, on uzvratiti punom snagom.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je danas da će Iran i Oman održati razgovore "da bi definisali buduće upravljanje i pomorske usluge u Ormuskom moreuzu".

Aragči je na platformi Iks naveo da je imao produktivan razgovor sa ministrom spoljnih poslova Omana Badrom Albusaidijem i da su dve zemlje odlučne da nastave razgovore sa svojim susedima.

"Ponovo smo naglasili da će Iran i Oman voditi dijalog kako bi definisali buduće upravljanje i pomorske usluge u Ormuskom moreuzu. Odlučni smo u tome i učinićemo to kroz razgovore sa našim susedima", napisao je Aragči.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan obećava podršku Irana Venecueli pogođenoj zemljotresom, nudeći pomoć, medicinsku i humanitarnu pomoć U poruci saučešća, iranski predsednik je izrazio saučešće vladi i narodu Venecuele nakon smrtonosnog zemljotresa.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf kritikovao je danas tvrdnje Sjedinjenih Američkih Država da bi odmrznuta iranska sredstva mogla da budu iskorišćena za kupovinu američkih poljoprivrednih proizvoda, poručivši da Vašington umesto poverenja "izvozi" nepoverenje i prekršena obećanja.

"Amerika lažno tvrdi da će za naša odmrznuta sredstva biti kupljeni njihovi poljoprivredni proizvodi. Zanimljivo. Jedini usev koji mi žanjemo jeste ono što ste vi posejali: decenije nepoverenja. To je organsko, obilno i domaće. Ali izgleda da SAD izvoze samo genetski modifikovanu soju, prekršena obećanja i ružne reči", napisao je Kalibaf na platformi Iks.

Guverner Centralne banke Irana Abdolnaser Hemati izjavio je u ponedeljak da Teheran nema bilo kakvu obavezu da kupuje poljoprivredne proizvode iz Sjedinjenih Američkih Država u okviru okvirnog sporazuma o okončanju sukoba između dve zemlje, ističući da će oslobođena iranska sredstva biti korišćena u skladu sa potrebama i ekonomskim interesima zemlje.

Vlast Dubaija pokrenula je paket pomoći privredi vredan 2,5 milijardi dirhama, odnosno oko 600 miliona evra, kako bi ublažila posledice višemesečnog sukoba sa Iranom i vratile poverenje investitora i turista. Najviši zvaničnici emirata održali su u martu vanredni sastanak sa stotinama predstavnika poslovne zajednice kako bi definisali mere za očuvanje ekonomskih aktivnosti i sprečili odliv kapitala, prenosi Rojters.

Paket podrške usmeren je pre svega na sektore turizma i maloprodaje, koji su pretrpeli najveću štetu tokom sukoba, dok je Centralna banka Ujedinjenih Arapskih Emirata ranije obezbedila dodatnu likvidnost bankarskom sektoru.

Iako je preliminarni mirovni sporazum između SAD i Irana doprineo smirivanju situacije, analitičari upozoravaju da će potpuni oporavak poslovnog poverenja zahtevati vreme i moguće nove podsticajne mere. Podaci pokazuju da je tokom sukoba došlo do odliva stranog kapitala sa finansijskog tržišta Dubaija, dok su turizam, hotelijerstvo i trgovina bili među najpogođenijim granama privrede.

Uprkos tome, vlasti Dubaija ističu da grad ostaje posvećen dugoročnim razvojnim projektima i da njegova ekonomija pokazuje otpornost na regionalne geopolitičke izazove.

Izrael se povukao sa dela teritorije na jugu Libana koju je držao pod kontrolom nakon sukoba sa Hezbolahom, izjavio je danas visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta, navodeći da bi libanske oružane snage sada trebalo da preuzmu kontrolu nad tim područjem. Zvaničnik nije precizirao sa kog dela teritorije su se izraelske snage povukle niti kolika je površina obuhvaćena povlačenjem, preneo je Rojters. Izraelske vlasti za sada nisu komentarisale te navode.

Visoki libanski bezbednosni zvaničnik rekao je da nema saznanja o bilo kakvom povlačenju izraelskih trupa iz takozvane "tampon zone" na jugu zemlje.

"Izrael je već preduzeo konkretan korak povlačenjem iz dela svoje tampon zone. To predstavlja značajan pokazatelj dobre volje prema legitimnoj vladi Libana", rekao je zvaničnik Stejt departmenta.

On je dodao da bi libanske oružane snage sada trebalo da rasporede svoje jedinice na tom području i da "na proverljiv način uklone terorističko oružje i infrastrukturu".

Prema njegovim rečima, isti model trebalo bi da bude primenjen i u drugim delovima južnog Libana, što bi omogućilo bezbedan povratak raseljenih stanovnika, obnovu pogođenih područja i ponovno uspostavljanje punog suvereniteta libanske države nad jugom zemlje.

Državni sekretar Sjedinjenih Država Marko Rubio poručio je američkim saveznicama u Persijskom zalivu da će njihovi bezbednosni i ekonomski interesi biti uzeti u obzir u svakom budućem sporazumu sa Iranom, nastojeći da ublaži zabrinutost regionalnih partnera zbog preliminarnog američko-iranskog dogovora postignutog prošle sedmice.

Govoreći na sastanku ministara spoljnih poslova i zvaničnika zemalja Zaliva u glavnom gradu Bahreina, Rubio je rekao da Vašington teži trajnom miru sa Iranom, ali da neće preduzimati korake koji bi mogli da ugroze bezbednost i prosperitet saveznika u regionu bogatom energentima, naveo je Rojters.

"Nećemo učiniti ništa što bi podrilo bezbednost naših saveznika, naših dugogodišnjih partnera u regionu", rekao je Rubio, prenosi Tanjug.

Sastanak je održan u Bahreinu, gde je smeštena Peta flota Ratne mornarice SAD, a predsedavao mu je ministar spoljnih poslova Bahreina Abdulatif bin Rašid el Zajani.