Evropska komisija saopštila je da, prema najnovijoj ekonomskoj prognozi, postoje rizici nestašice gasa u EU za sledeću zimu, prenose "RIA Novosti".
Kako se navodi u dokumentu, količina gasa u glavnom evropskom čvorištu za trgovinu prirodnim gasom (TTF) smanjena je, do kraja januara ove godine, za oko šest puta u odnosu na avgustovski maksimum prošle godine.
Na osnovu fjučers ugovora, cene TTF plavog goriva ostaće u rasponu od 55 do 70 evra po MWh (odnosno 569-724 evra za hiljadu kubnih metara) do kraja 2024. godine. To je u proseku 57 odsto i 42 odsto niže od pretpostavki koje je Evropska komisija iznela u prethodnim jesenjim prognozama za 2023. i 2024. godinu.
Međutim, u saopštenju se navodi da je cena gasa i dalje tri puta veća u odnosu na 2019. godinu.
"U uslovima velike inflacije u pozadini tekućih geopolitičkih tenzija, ne može se isključiti porast cena sličan onome koji se desio 2022. godine, posebno sada kada je uvoz LNG-a postao glavni izvor prirodnog gasa u EU", dodaje su u saopštenju.
Navodi se i da bi veća potražnja u Kini mogla da podstakne globalnu potražnju za LNG i time poveća troškove punjenja skladišta gasa u Evropskoj uniji ovog leta.
"Opasnost od nestašice gasa za zimu 2023-2024. još ne može da se otkloni", navodi se.
Zapadne zemlje suočene su sa rastom cena energenata i naletom inflacije zbog uvođenja sankcija Moskvi kao i politike napuštanja ruskog goriva. U kontekstu poskupljenja goriva, pre svega gasa, industrija u Evropi je u velikoj meri izgubila svoje konkurentske prednosti, što je uticalo i na druge sektore privrede.
Ekonomija evrozone bi trebalo da se smanji sledeće godine jer će visoka inflacija i potencijalna nestašica energenata dovesti do pada proizvodnje i izazivati potrese na tržištu rada, ocenili su ekonomisti "Fajnenšel tajmsa".
Skoro 90 odsto od 37 ekonomista koje je anketirao "Fajnenšel tajms" smatra da je zona jedinstvene valute već u recesiji, a većina predviđa da će bruto domaći proizvod biti u padu tokom cele sledeće godine.
Rusija je, u međuvremenu, povećala prodaju tečnog prirodnog gasa iz mora, zahvaljujući fabrici "Jamal LNG" na Arktiku, koju vodi "Novatek". Prema Rostatu, ruska proizvodnja tečnog prirodnog gasa porasla je za skoro 10 posto u periodu januar-novembar, na 29,7 miliona tona.
Rusija je uspela da nadoknadi manji izvoz gasa u Evropu kroz rast cena energenata, pri čemu su njeni budžetski prihodi od nafte i gasa skočili za više od trećine u periodu januar-oktobar 2022.
"Gasprom" je takođe saopštio da se njegova proizvodnja gasa u 2022. procenjuje na 412,6 milijardi kubnih metara. Godinu dana ranije, proizvodnja je dostigla 13-godišnji maksimum od 514,8 milijardi kubika gasa.