Zemlje EU se utrkuju u kupovini opreme za nove granične kontrole, dok aerodromi upozoravaju da bi kontroverzni sistem mogao da izazove haos tokom letnje sezone.
Sistem ulaska-izlaza (EES) je osmišljen da poboljša bezbednost granica EU skeniranjem pasoša građana van EU i uzimanjem njihovih otisaka prstiju i fotografija.
Međutim, nekoliko zemalja je naručilo mašine za prikupljanje biometrijskih podataka tek ove nedelje, iako je EES stupio na snagu prošlog oktobra.
Kada su zemlje instalirale tehnologiju, neki skeneri otisaka prstiju su isključeni iz mreže nakon što su se uprljali znojem, dok su neki aerodromi potpuno prestali da prikupljaju informacije.
Marko Tronkone, šef rimskih aerodroma, rekao je za "Fajnenšel tajms" da je "veoma zabrinut zbog leta" i da je EES potrebno obustaviti kako bi se izbegla "katastrofa".
Zemlje, uključujući Švajcarsku, Portugal, Belgiju i Grčku, povremeno su obustavljale biometrijske provere kako bi sprečile gužve na aerodromima.
"Sistem u osnovi ne funkcioniše", rekao je Olivije Jankovec, šef grupe aerodromske industrije ACI.
Skeneri su nedeljama stajali neiskorišćeni čekajući ažuriranje softvera na nekoliko francuskih aerodroma i u luci Dover i terminalima Evrotunela i Evrostara, prema rečima rukovodilaca turističke industrije.
Automatizovani sistem je dizajniran da obradi svakog putnika za manje od jednog minuta. Bez njega, carinski službenici bi trebalo da ručno obavljaju provere, uključujući i prikupljanje otisaka prstiju.
Kada se podaci prikupe, čuvaju se tri godine, što putnicima, teoretski, omogućava da preskoče buduće provere. Ali mnogi aerodromi primoravaju sve putnike da se pridruže istom redu, što dodatno doprinosi zagušenju. Putnici čekaju i do tri i po sata na obradu, saopštio je ACI, prema nalazima sa 45 njegovih aerodroma raspoređenih u 20 zemalja.
Manji aerodromi su naročito pogođenoi, a grčka ostrva Krf i Zakintos su primorala putnike da čekaju na pisti. Drugi, poput aerodroma u Diseldorfu, kanibalizovali su prostore za prtljag kako bi stvorili više prostora za čekanje.
Jankovec je rekao da je Evropska komisija "od početka ignorisala operativne implikacije" šeme. "Nedeljama i mesecima su odbijali da vide da imamo probleme", rekao je.
Države članice su nabavile različite mašine, što je dovelo do zabune jer se putnici susreću sa nizom procesa. Tek ove nedelje Malta je objavila ugovor sa italijanskom kompanijom za veštačku inteligenciju za "postolja za snimanje slika lica". Ranije ovog meseca češka vlada je dodelila ugovor za čitače otisaka prstiju na aerodromu u Pragu, dok je Španija pokrenula tender za opremu za luku Almerija.
U martu je austrijska vlada saopštila da je ugovor za bezbednosne sisteme morao biti izmenjen nakon "višestrukih odlaganja" Evropske komisije i "kašnjenja i nestabilnosti".
"Rajaner" je pozvao Španiju da obustavi svoj "nedovršeni" sistem EES nakon što je avio-kompanija saopštila da su putnici satima čekali u redovima za pasoše tokom državnog praznika u maju. Španska vlada je odbacila sugestije da postoje bilo kakvi problemi. Jedan zvaničnik je, međutim, rekao da ministarstvo unutrašnjih poslova – koje je odgovorno za službenike koji proveravaju pasoše – nije učinilo dovoljno da prilagodi broj zaposlenih.
Švajcarska je već osetila kakve bi poremećaje EES mogao da izazove ovog leta, nakon što su se njeni aerodromi suočili sa dugim kašnjenjima tokom zimske skijaške sezone.
Na aerodromu u Ženevi, redovi za putnike van EU su se protezali i do dva i po sata, što je navelo aerodrom da udvostruči broj zaposlenih u sali za dolaske i rasporedi dodatno osoblje kako bi se nosilo sa gomilanjem prtljaga dok su putnici ostajali zaglavljeni na kontroli pasoša.
Evropska komisija je više puta naglasila da sistem dobro funkcioniše i da države članice koriste fleksibilnosti koje omogućavaju privremenu obustavu biometrijskih provera do septembra.
Prema podacima Komisije, sistem je od oktobra zabeležio više od 108 miliona ulazaka i odbio je 42.000 ulazaka, od kojih je 1.100 smatrano bezbednosnim rizikom.