Peking i Teheran prkose Zapadu: Raisi ide u posetu Si Đinpingu

Na poziv kineskog predsednika Si Đinpinga iranski predsednik Ebrahim Raisi boraviće u poseti Kini od 14. do 16. februara. Ovo je važna poseta za obe zemlje, a iranski narod očekuje mnogo, navodi je "Global tajms".

Očekuje se da će Kina i Iran potpisati više sporazuma o saradnji koji bi dalje proširili strateško partnerstvo dve zemlje.

U susretu sa Raisijem u Samarkandu prošle godine, Si je kazao da Peking na kinesko-iranske odnose gleda iz strateške i dugoročne perspektive. Iranska vlada je takođe saopštila da će ova poseta imati ekonomski, politički i strateški značaj.

Kao dve drevne civilizacije u Aziji, Kina i Iran su sada važne industrijalizovane sile i proizvođači energije. Dve zemlje su ekonomski veoma komplementarne i obe imaju snažnu želju za razvojem, a razvojne potrebe dveju zemalja su veoma kompatibilne u mnogim oblastima, navodi "Global tajms", blizak Komunističkoj partiji Kine.

Kina je dugi niz godina najveći trgovinski partner Irana, dok je Iran jedno od najvažnijih tržišta za kinesko ugovaranje prekomorskih projekata i izvoz kompletne opreme i tehnologije.

Sa druge strane, Iran je važna zemlja u procesu kineskog razvoja inicijative Pojas i put, a Kina je ciljni partner iranske politike "pogleda na istok". Potencijal za buduću saradnju dve strane je ogroman, ocenjuje "Global tajms".

Razvoj kinesko-iranskih odnosa ima snažnu pokretačku snagu, pa se može reći da je poseta predsednika Raisija Kini veoma priželjkivana.

Ipak, Zapad ne gleda blagonaklono na ovaj susret, imajući u vidu da je Iran i dalje pod strogim sankcijama SAD, a Kina je glavna meta američkog strateškog potiskivanja.

Prema pisanju "Global tajmsa", javno mnjenje SAD i Zapada ocenjuje da su i Kina i Iran suprotstavljeni SAD, tvrdeći da će saradnja između dve strane "oslabiti nastojanja Vašingtona da se Iran izoluje". 

Mnoga dostignuća kinesko-iranske saradnje poslednjih godina ostvarena su prevazilaženjem mešanja i sabotaže Vašingtona. Možda će biti teško poboljšati ovu situaciju u kratkom vremenskom periodu, ali van američko-zapadnog bloka i njegovog uticajnog kruga, postoji ogroman prostor i potencijal za saradnju između zemalja, uključujući Kinu i Iran.

U tom smislu, produbljivanje saradnje Kine sa Iranom takođe ima obeležje antihegemonije. I Kina i Iran podržavaju nezavisnu spoljnu politiku, čvrsto brane princip nemešanja u unutrašnje stvari u međunarodnim prilikama i štite zajedničke interese zemalja u razvoju.

Ovo je pogodno za promovisanje multipolarizacije i raznovrsnog razvoja sveta, i u skladu je sa opštim trendom vremena, ocenjuje "Global tajms" i dodaje: "Ako se neko oseća kao meta u ovom procesu, onda prvo treba da razmisli da li je previše sebičan".

Pod potezima Vašingtona, međunarodna struktura se deli i restrukturira, uz ponovno pojavljivanje opakog trenda formiranja blokova, što nezapadni svet dovodi u tešku situaciju i ponovo se suočava sa istorijskim izborima.

Tokom Hladnog rata, mnoge zemlje u razvoju odbile su da se pridruže blokovskoj konfrontaciji i pokrenule su Pokret nesvrstanih (NAM) da bi ostvarile nezavisni, autonomni princip delovanja.

Danas dve trećine članica UN su bile članice "nesvrstanih", a oko 55 odsto globalne populacije živi u tim zemljama. Ovo je glavna politička snaga koju SAD i zapadno javno mnjenje namerno ignorišu.

Kina je prirodni partner "nesvrstanih" i uvek je delila sudbinu sa velikim brojem zemalja u razvoju, podržavala je ispravan koncept pravde i interesa i promovisala sistem globalnog upravljanja u pravednijem i razumnijem pravcu.