Tokom razgovora sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom u Pekingu, predsednik NR Kine, Si Đinping, rekao je da bi dve zemlje trebalo da održavaju strategijsku komunikaciju i neprekidno podstiču unapređenje bilateralnih odnosa na visokom nivou, kako bi ti odnosi bolje koristili beloruskom i kineskom narodu.
Premda neproporcionalna zbog velike razlike u površini i broju stanovnika, saradnja Belorusije sa Kinom sve značajnije doprinosi uspostavljanju multipolarnog i pravednijeg sveta.
Ukoliko se u obzir uzme nešto šira slika, lako je primetiti da je Belorusija pre dve godine godine postala punopravna članica Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), čime je značajno proširen uticaj ove organizacije u Evropi, ali i značaj same Belorusije u Evropi i svetu. Podsetimo, prijem Belorusije formalno je prihvaćen na samitu ŠOS-a u Astani, nakon što je Belorusija uživala statusa partnera u dijalogu.
Ovaj korak označio je jačanje političke, bezbednosne i ekonomske saradnje Belorusije sa državama Evroazije. Minsk sada očekuje još veće prisustvo u regionalnim projektima, dok je ŠOS, prijemom Belorusije, dobio dodatnu vezu ka istočnoj Evropi i po mnogima sasvim novi geopolitički značaj.
Priroda BRIKS-a: Prirodno oslonjeni na Rusiju, šire saradnju i sa Kinom
Prirodno, dakle istorijski, politički, ekonomski i kulturno oslonjena na Rusiju, Belorusija je, ne narušavajući taj odnos, postala značajan partner NR Kine, što je odlika novog kvaliteta u bilateralnim i multilateralnim formatima koji sve odlučnije nudi BRIKS.
Belorusija nije (punopravna) članica BRIKS-a, ali se poslednjih godina značajno približila ovoj grupaciji. Minsk je izrazio jasan interes razvoj saradnje sa ključnim članicama BRIKS-a, pre svih sa Rusijom i Kinom. Položaj Minska u odnosu na BRIKS u velikoj meri je uslovljen geopolitičkim faktorima i oslanjanjem na evroazijsku saradnju.
Otuda nije slučajno da je Aleksandar Lukašenko ovih dana 17. put boravio u poseti Kini.
Belorusija zajedno sa Rusijom ima izuzetno važnu ulogu u kineskom železničkom ekonomskom koridoru ka Evropi, jer se nalazi na glavnoj kopnenoj ruti kojom teretni vozovi iz Kine, preko Rusije, ulaze u Evropsku uniju.
Koridor Kina – Rusija i Belorusija – Evropska unija postao je jedan od najznačajnijih pravaca inicijative "Pojas i put". On omogućava brz, cenovno prihvatljiv i time efikasan transport robe, naročito u odnosu na sve nestabilnije uobičajene pomorske rute.
Kina drugi po veličini trgovinski partner Belorusije
To znači da je Belorusija postala ključno tranzitno čvorište na granici evroazijskog i evropskog železničkog sistema, a poseban značaj, u kontekstu razvoja međusobnih odnosa, ima kinesko-beloruski industrijski park "Veliki kamen" kod Minska, osnovan pre 14 godina.
Ova, kako u Kini navode – vodeća kinesko-beloruska industrijska zona, privukla je čak 178 preduzeća i efikasno podstakla lokalni, ali i regionalni ekonomski i društveni razvoj.
Pored ovog severnog koridora, Kina razvija i srednji (transkaspijski) koridor preko Kazahstana, Kaspijskog mora, Kavkaza i Turske, kao i južne rute preko Centralne Azije i Bliskog istoka. Ipak, pravac preko Rusije i Belorusije ostaje stabilan, "kratak" i najisplativiji železnički put od Kine ka Evropi, odnosno Evropskoj uniji.
Kina je sada drugi po veličini trgovinski partner Belorusije i njen najveći trgovinski partner u Aziji, a podaci kineske carine pokazuju da je vrednost trgovinske razmene Kine i Belorusije lane iznosila 8,86 milijardi dolara, što je rast od 5,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vrlo konkretno: bilateralna trgovina Belorusije i Kine 2025. godine bila je oko 150 puta veća od vrednosti zabeležene neposredno nakon što su dve zemlje uspostavile diplomatske odnose pre nešto više od tri decenije. Dve zemlje sada imaju dobru priliku da saradnju prošire i unaprede.