Dok se Evropa suočava sa rekordnim toplotnim talasima, rasprava o klima-uređajima postaje jedno od ključnih političkih i društvenih pitanja. Kontinent koji je decenijama klimatizaciju smatrao nepotrebnim luksuzom sada se suočava sa sve većim brojem dana sa temperaturama iznad 40 stepeni, ali otpor njihovoj masovnoj upotrebi ne jenjava.
A slučaj 32-godišnjeg Luke Funara iz Pariza postao je simbol tog sukoba. Mladić, koji boluje od retke genetske bolesti, koristi invalidska kolica i respirator, već dve godine vodi sudski spor sa komšijama koje mu ne dozvoljavaju da ugradi klima-uređaj u dvorištu zgrade u četvrti Mare. Tvrde da bi uređaj bio previše bučan.
"Kada je previše vruće, osobe sa invaliditetom dehidriraju, a disanje postaje otežano", objašnjava Funaro, čiji klima-uređaj već dve godine stoji neotpakovan u stanu.
Evropljani su tradicionalno zazirali od klima-uređaja, smatrajući ih bučnim, energetski neefikasnim i štetnim za istorijski izgled gradova. Vlasti u mnogim državama verovale su da bi njihova masovna upotreba ugrozila ambicije Evrope da predvodi borbu protiv klimatskih promena.
Međutim, realnost se menja. Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, a prosečna temperatura već je oko 2,5 stepena Celzijusa viša nego u predindustrijskom periodu. Tokom poslednjeg toplotnog talasa u Parizu temperatura je prešla 40 stepeni, što se od početka merenja dogodilo tek nekoliko puta.
Posledice su vidljive širom kontinenta. Hiljade škola u zapadnoj Evropi zatvorene su zbog vrućine, železnički saobraćaj je bio poremećen, fabrike su smanjivale proizvodnju, a zdravstveni sistemi našli su se pod velikim pritiskom. Ekonomisti holandske banke ING ocenili su da ih je ovakva situacija podsetila na zatvaranja tokom pandemije.
U Francuskoj je pitanje klimatizacije postalo i politička tema. Liderka Nacionalnog fronta Marin Le Pen zatražila je veliki nacionalni plan za ugradnju klima-uređaja, ocenjujući da je neprihvatljivo da bebe u porodilištima, bolesni i stariji građani trpe ekstremne vrućine zbog ideološkog protivljenja klimatizaciji.
Nasuprot tome, gradske vlasti Pariza upozoravaju da klima-uređaji povećavaju potrošnju energije i dodatno zagrevaju gradove jer izbacuju topao vazduh na ulice. Zbog toga se prednost daje sadnji drveća, boljoj izolaciji zgrada, prirodnoj ventilaciji i drugim pasivnim metodama rashlađivanja.
Međutim, Međuvladin panel UN za klimatske promene u svojim analizama navodi da su klima-uređaji najefikasnije sredstvo zaštite od ekstremnih toplotnih talasa, dok mere poput ventilacije, senčenja ili ozelenjavanja imaju ograničen efekat kada vrućine traju danima.
Razlike među evropskim državama su velike. Klima-uređaje ima oko 56 odsto domaćinstava u Italiji, oko 25 odsto u Francuskoj i svega pet odsto u Velikoj Britaniji. Upravo zbog toga naučnici smatraju da evropski toplotni talasi odnose znatno više života nego u Sjedinjenim Američkim Državama.
Istovremeno, u mnogim evropskim gradovima postavljanje klima-uređaja zahteva saglasnost svih stanara, a lokalne vlasti mogu da zabrane njihovu ugradnju ukoliko narušavaju izgled istorijskih fasada ili proizvode buku iznad dozvoljenog nivoa.
Spor Luke Funara pokazuje koliko je taj sukob postao konkretan. Za njega klima nije pitanje komfora, već mogućnosti da normalno diše tokom letnjih vrućina. Ipak, zbog protivljenja komšija i dugotrajne pravne bitke, uređaj koji bi mogao da mu olakša život postao je spomenik komšijske pakosti.