Američka administracija poručila je Ukrajini da im neće slati toliko željene rakete dugog dometa jer ih nema dovoljno za svoje potrebe.
Na nedavnim sastancima u Pentagonu, američki zvaničnici rekli su predstavnicima Kijeva da ne mogu da im pošalju taktičke raketne sisteme jer ih nemaju dovoljno, rekla su "Politiku" četiri izvora. Prebacivanje ATACMS-a Ukrajini smanjilo bi američke zalihe i naštetilo spremnosti američke vojske za buduću borbu, dodali su izvori.
Ta zabrinutost, zajedno sa postojećom zabrinutošću administracije da će Ukrajina koristiti rakete da napadne rusku teritoriju, čime bi prešla crvenu liniju Moskve, razlog je zašto SAD ne isporučuju ATACMS na prve linije fronta, navodi "Politiko".
Vašington je početkom februara obećao novi paket vojne pomoći Kijevu koji, navodno, uključujue i rakete dugog dometa, samo da bi kasnije odustao od slanja istih.
Procena Pentagona o stanju zaliha delimično je zasnovana na tome koliko oružja i municije misle da bi im trebalo u slučaju direktnog sukoba. Ti planovi nisu značajno revidirani od početka sukoba u Ukrajini i SAD nisu razmotrile kolike im zalihe municije i opreme trebaju u slučaju eventualnog sukoba sa Rusijom.
Jedan od razloga zašto vojska okleva da pošalje ATACMS je želja da se održi određeni nivo municije u američkim zalihama, rekao je jedan neimenovani američki zvaničnik.
"Uz bilo koji paket, mi uvek uzimamo u obzir našu spremnost i sopstvene zalihe, dok pružamo Ukrajini ono što joj je potrebno na bojnom polju", rekao je visoki zvaničnik Ministarstva odbrane. "Postoje i drugi načini da se Ukrajini obezbede kapaciteti koji su joj potrebni da pogodi ciljeve."
Laura Kuper, najviši politički zvaničnik Pentagona za pitanja Rusije, Ukrajine i Evroazije, rekla je nedavno da "sa svakim pojedinačnim paketom pomoći koji pružamo, bilo da govorite o HIMARS-u ili o određenoj vrsti projektila ili municije, mi uvek gledamo na raspoloživost naših zaliha, gledamo na proizvodnjue i u skladu sa tim donosimo odluke."
Kompanija "Lokhid Mardin" u poslednje dve decenije proizvela je oko 4.000 ATACMS-a u različitim konfiguracijama. Neki od tih projektila prodati su saveznicima, oko 600 je nestalo u akcijama SAD u Persijskom zalivu i Iraku.
Jedno rešenje koje Kijev razmatra je da zatraži odobrenje Vašingtona da kupi ATACMS od savezničke zemlje koja ih koristi, uz pomoć finansija iz SAD, rekao je jedan izvor. Na listi ATACMS korisnika nalaze se Južna Koreja, Poljska, Rumunija, Grčka, Turska, Katar i Bahrein.
Drugo pitanje u vezi sa slanjem ATACMS-a - da je to previše agresivan potez Bajdenovog tima - ostaje. Ali ukrajinski zvaničnici su i ranije čuli takve argumente o drugom oružju, samo da bi Bajdenova administracija promenila priču i poslala artiljeriju, raketnu odbranu i tenkove.
Uprkos rezervi Vašingtona, Ukrajina nastavlja da se zalaže za naprednije oružje, a ATACMS je obično na vrhu liste.
"Ukrajini su potrebne rakete dugog dometa kako bi okupatoru oduzela mogućnost da postavi svoje raketne bacače negde daleko od linije fronta i uništi ukrajinske gradove", rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u jednom od svojih obraćanja.
Ministar odbrane SAD Lojd Ostin i šef Generalštaba, general Mark Mili biće danas u Briselu gde će biti domaćini devetog sastanka Ukrajinske odbrambene kontakt grupe, mesečnog okupljanja 50 zemalja na kojem će se razgovarati o novoj vojnoj podršci koju mogu da pruže Ukrajini. Kijev planira prolećnu i letnju ofanzivu.
Jedna osoba bliska ukrajinskoj vladi rekla je da Kijev ne očekuje nikakvo novo oružje u paketu pomoći koji će Ostin objaviti ove nedelje.