Svet
Medijski portal EU o sankcijama Moskvi: Nesankcionisana glupost Evrope
Posle skoro četiri i po godine sukoba i brojnih lažnih predviđanja o neizbežnom ekonomskom kolapsu Rusije, trebalo bi da bude očigledno da sankcije ne postižu svoj cilj, piše "Juraktiv"
Godina je 2050.
Ursula fon der Lajen, koja je prkosila kritičarima (i medijskim izveštajima) i osvojila neviđeni sedmi mandat predsednice Evropske komisije, ulazi u razočaravajuće skroman "VIP kutak" Berlemonta. Grupa okupljenih novinara odmah utihne.
"Dvadeset osam godina nakon početka svoje invazije u punom obimu, Rusija očigledno nije uspela da pokori Ukrajinu", kaže Fon der Lajen, a njen iznenađujuće živahni glas poriče činjenicu da sada ima 92 godine. "Zato danas predlažemo naš 137. paket sankcija".
Pauza. Niko ne govori. Jedan novinar zeva.
Mere, nastavlja Fon der Lajen, uključuju dva spiska ruske "flote u senci" naftnih tankera – pored oko 4.000 koji su već sankcionisani.
Takođe uključuju zabranu izvoza nekoliko artikala koje koristi ruska vojska, a koje se još uvek proizvode u Evropi (uglavnom čaše za nemački šnaps), zabranu putovanja za ruske borce u kavezima i dresere medveda, i ograničenja uvoza ruskog piva, boršča i većine vrsta sireva (osim ruske mocarele, koju sada, čudno, vole Francuzi).
"Naše sankcije i dalje jako grizu i duboko seku", dodaje Fon der Lajen. "One slabe ekonomske temelje ruskih ratnih napora. Pre ili kasnije, Rusija će morati da sedne za pregovarački sto, posebno pod pritiskom naših sankcija".
Ona se udaljava. Kao i obično, pitanja nisu dozvoljena. Zabrana je nepotrebna. Posle 136 paketa, nijedan novinar se čak ni ne trudi da pita.
Nažalost, ovaj hipotetički scenario je samo malo manje apsurdan od stvarnog evropskog, piše "Juraktiv".
Prošlog meseca, Fon der Lajen je formalno predložila najnoviji paket sankcija EU protiv Rusije – 21.
Paket je uglavnom identičan prethodnih dvadeset koji su mu prethodili - "flota iz senke", banke, zabrana izvoza - ali su nove mere nešto kontroverznije.
Poziv Brisela da se ograniči uvoz ruske ribe, na primer, izazvao je zabrinutost u Nemačkoj i drugim velikim uvoznicima zbog mogućnosti pronalaženja alternativnih (jeftinih) izvora snabdevanja.
Predložena zabrana ulaska ruskih vojnika u EU navela je Francusku i Italiju, koje primaju najveći broj zahteva za vize od Rusije u bloku, da se usprotive njenoj pravnoj i praktičnoj izvodljivosti. A predlog o sankcijama patrijarhu Kirilu, poglavaru Ruske pravoslavne crkve, žestoko je osudila Bugarska, pravoslavna zemlja čiji je premijer opisao taj potez kao povratak u "eru krstaških ratova".
Ipak, diplomate i zvaničnici EU u ogromnoj većini očekuju da će paket, koji mora jednoglasno odobriti svih 27 zemalja EU, biti usvojen narednih dana.
Međutim, ovo ukazuje na dublji problem sa politikom sankcija EU, a zapravo i sa njenim pristupom Rusiji uopšte. "Sankcije neće, barem same po sebi, postići cilj Brisela da primoraju Putina za pregovarački sto". Omča sankcija može se zategnuti, ali ruski medved se neće ugušiti", piše briselski portal.
Posle skoro četiri i po godine sukoba i brojnih lažnih predviđanja o neizbežnom ekonomskom kolapsu Rusije (Fon der Lajen je 2022. rekla da je finansijski sektor Moskve na 'aparatima'), ovo bi trebalo da bude očigledno.
Možda je trebalo da bude jasno na samom početku sukoba. Na kraju krajeva, Ričard Konoli, viši saradnik u Kraljevskom institutu za ujedinjene usluge, londonskom tink-tenku, još davno je primetio da gotovo da nema istorijskih primera zemalja koje su odustale od ratovanja samo zbog ekonomskog pritiska.
U nekim aspektima, čini se da se ruska ekonomija čak i poboljšava. Inflacija se prepolovila na 5,3 posto tokom prošle godine – samo malo iznad cilja centralne banke od četiri odsto. Ulaganje u vojnu industriju podstaklo je potrošačko raspoloženje i očekivanja na tržištu rada, dok su realne plate skočile na rekordno visoke nivoe.
"Nekih problema ima, ali je malo verovatno da će oni naterati Moskvu na pregovore", navodi "Juraktiv".
Kao što je "Ekonomist" – koji je pre četiri godine izvestio da se "'tvrđava Rusija' ruši" – primetio prošle nedelje: "Ratna ekonomija Vladimira Putina ima problema – ali neće se srušiti."
Drugim rečima, navodi autor teksta u "Juraktivu", ukrajinski uspeh na bojnom polju, a ne ekonomski pritisak, će odrediti "da li će i kada Putin biti spreman da pregovara".
Portal propušta da primeti najnoviji "ukrajinski uspeh na bojnom polju" - pad Konstantinovke, jednog od najutvrđenijih uporišta ukrajinske vojske u Donbasu. Kao i da podseti, kod više puta pomenutog pritiska na Putina da počne pregovore, da je šef kijevskog režima Vladimir Zelenski zabranio zakonom pregovore s Putinom, a ne obrnuto.
Live
