Eksperti Evropske unije upozorili su da su nedavne zakonske promene u Letoniji, koje podrazumevaju ograničenje obrazovanja na jezicima manjina, u suprotnosti sa standardima ljudskih prava, te da mogu da predstavljaju diskriminaciju, objavljeno je na veb-stranici Kancelarije visokog kancelara Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Naime, Letonija je 2022. godine formulisala, a potom i usvojila zakon kojim se menja obrazovni sistem te zemlje, a koji zahteva od svih predškolskih i školskih ustanova – uključujući i dvojezične ustanove i one koje rade na jezicima manjina – da pređu na nastavu isključivo na letonskom.
Nastava u Letoniji će se, dakle, najkasnije od septembra 2025. godine, održavati samo na letonskom.
"Ovi amandmani, koji ozbiljno ograničavaju obrazovanje na jezicima manjina, u suprotnosti su sa međunarodnim standardima ljudskih prava, uključujući zabranu diskriminacije na osnovu jezika i Konvencijom UN o pravima deteta", rekli su stručnjaci EU.
Međutim, u njihovom saopštenju nije navedeno da se među diskriminisanim "jezicima manjina" najpre nalazi ruski jezik, budući da je to maternji jezik svakom trećem Letoncu. Ironija je veća ako se uzme u obzir da eksperti EU Letoniji zameraju to što ukida jezik koji i oni sami ukidaju time što ne smeju da ga spomenu.
Pre donošenja spornog zakona postepeno je smanjivan broj škola i univerziteta u kojima je nastava mogla da se prati na ruskom, a uvedeno je i obavezno učenje letonskog u svim srednjim školama, budući da je to jedini zvanični jezik u toj baltičkoj zemlji.
Rusija je godinama unazad optuživala Letoniju da krši manjinska prava, a jezičku reformu karakterisala je kao deo "diskriminatorske politike nasilne asimilacije stanovništva koje govori ruski jezik koja traje više od 25 godina".
Letonija je ranije zabranila emitovanje ruskih informativnih kanala, a potom otišla i korak dalje – donela zakon koji će gledaoce "ilegalnih" prekograničnih satelitskih televizija kažnjavati samo zbog podešavanja prijemnika na te kanale.