Samit u Ankari i poruke koje je prvog dana poslao predsednik SAD Donald Tramp otvorile su pitanje o opstanku NATO-a, smatra karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Milivojević je u emisiji "Danas na RT" analizirao odnose koje Tramp ima sa evropskim liderima, doček koji mu je upriličio predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan u svetlu priča o nabavci lovaca F-35, ali i budućnosti saveza.
"Ključno pitanje je šta će uopšte biti sa NATO-om nezavisno od ovih aranžmana. Ovo su poslovi na koje se može računati samo ako NATO nastavi da funkcioniše", počeo je Milivojević.
Dodao je da se, dolaskom Trampa na mesto predsednika SAD, otvorilo pitanje sudbine NATO-a.
"NATO je do sada, ali i sada, funkcionisao isključivo zbog Rusije. Ne postoji drugi razlog za postojanje NATO-a u Evropi. Pokušaji da NATO deluje van evropskih granica, znamo kako su se završili. Nije bilo nikakvih ozbiljnih efekta ni u Iraku svojevremeno, ni u Avganistanu. Ta priča oko angažovanja NATO-a van granica Evrope jeste priča koja ne može da nađe uporište u realpolitici", dodao je.
Podsetio je da sada Tramp govori o miru između Rusije i Ukrajine, o aranžmanima koji podrazumevaju isključivanje u finansijskoj, ali i vojno-logističkoj sferi.
"Otvara se i pitanje, ukoliko Amerika ne participira u tome, da li je ugovor o transatlanskom savezništvu ili o toj Alijansi na snazi ili nije".
Kao ključnu stvar koja će odlučivati sudbinu NATO-a, karijerni diplomata je izdvojio to što američka administracija u ovom mandatu svet prepoznaje kao multipolarni.
"Vašington razume globalne odnose kao odnose koji podrazumevaju traženje načina i formula saradnje sa glavnim rivalima, koji su definisani u Kini i Ruskoj Federaciji", ističe Milivojević.
Smatra da pokušaji zapadnih lidera da ubede Trampa da nastavi učešće u sukobu Rusije i Ukrajine neće doneti rezultate i da su SAD shvatile kako se svet kreće i gde i kako treba da nađu svoje mesto.
"Ova poruka sa kojom je nastupio u Ankari, da je moguć mir između Rusije i Ukrajine je na terenu realpolitike jer je Amerika jedina koja tu može da posreduje. Evropljana tu nema, bez obzira na to šta oni mislili", objasnio je.
Ipak, situacija na frontu je nešto drugačija – kijevski režim i dalje dobija novo naoružanje, koristi američke rakete za napade na rusku teritoriju, ali i njihove satelite koji služe za navigaciju.
"Teren će odrediti rasplet rusko-ukrajinskog rata. Drugo, u poslednje četiri godine Zapad aktivno učestvuje u ovom sukobu. Sve je to angažman Zapada. Da li se zvao NATO ili pojedinačne države, nazovite to kako hoćete. Jasno je da ovo ne bi trajalo ovoliko dugo da nema tog angažmana. Jasno je i da Rusija vodi rat za uticaj koji je vezan i za globalne odnose sa Zapadom u celini", naveo je sagovornik.
Milivojević je podvukao da, bez obzira na Trampovu retoriku, ne treba imati iluziju da će Amerikanci odustati od svojih pokušaja da oslabe Rusiju.
"Oni je vide kao rivala. Nije njihov interes da Rusija bude pobednik i to pobednik u punom smislu te reči, i da na osnovu te pobede svoju globalnu poziciju markira kao faktor od odlučujućeg uticaja".
Govoreći o vojnoj snazi Evrope, istakao je da ona zavisi od Alijanse i da nema drugi koncept.
Podvukao je da su elite u evropskim zemljama vezale svoju političku sudbinu za sukob u Ukrajini i da zbog toga insistiraju na ratu sa Rusijom – jer nemaju odstupnicu u političkom i drugom smislu.
Kao godina velikog sukoba uzima se 2030, kada će, prema zapadnim procenama, uslediti veliki napad Rusije.
"Ne postoji nijedan element, nijedna činjenica koja ukazuje da bi Rusija uopšte nekoga napadala. Ne znam kome uopšte pada na pamet da će Rusija da napadne Portugaliju, Maltu ili Španiju… Sve ono što imamo na stolu u vezi sa ovim sukobom, radi se samo o novoj bezbednosnoj strukturi i prestanku širenja NATO-a do ruskih granica preko Ukrajine".
"Mislim da na Zapadu treba ozbiljno da shvate upozorenja koja dolaze iz Moskve, vezano za dalju eskalaciju. Ne treba terati Rusiju uza zid. Rusija ima i potencijale i mogućnosti da ovaj rat preraste u nešto drugo, gde Evrope nema, a nema ni svih nas. Rizik raste sa provokativnim nastupima i pokušajima da se nametne ratna opcija kao definitivna projekcija budućnosti Evrope na kratak rok", zaključio je Milivojević.