Svet
"Danas na RT" o nesuglasicama na samitu u Ankari: Kako je Kanada postala glavno pitanje NATO-a
Govoreći na televiziji RT Balkan, Boško Jovanović je naveo da, u slučaju da Grenland padne u ruke Amerikancima, sledeća bi bila Kanada i onda bi bi dve najveće evropske sile – Francuska i Velika Britanija – bile primorane da razmišljaju o reakciji
U slučaju da američki predsednik Donald Tramp ostvari sve svoje namere, Kanada će u budućnosti postati glavno pitanje NATO-a, tvrdi Boško Jovanović, magistar međunarodnih odnosa.
Jovanović je u emisiji "Danas na RT" analizirao samit Alijanse u Ankari, na kojem je bilo mnogo nesuglasica među članicama, ali je potpisana Deklaracija u kojoj su glavne tačke pomoć Ukrajini i povećanje naoružanja.
"Događaj koji je obeležio samit jeste to da će u NATO-u i EU glavno pitanje u budućnosti biti Kanada", počeo je Jovanović.
"Spominje se da će Kanada morati da preuzme veću ulogu sa evropskim saveznicima. Mada, to u principu, ništa ne znači jer Kanada aktivno pomaže Ukrajinu, zbog brojne ukrajinske dijaspore koja je nacističkog porekla. Oni su se preselili tamo posle Drugog svetskog rata, ima ih oko 1.300.000", objasnio je.
On je istakao da će Kanada sada morati da se zbliži sa evropskim saveznicima, pre svih sa Francuskom i Velikom Britanijom.
"Ako Tramp ostvari svoje najave o Grenlandu, sledeća će biti Kanada. Zarad odbrane Kvebeka, Francuska bi trebalo da postavi sebi pitanje šta će ona u toj situaciji da radi", dodao je uz napomenu da je budućnost ove zemlje vrlo upitna zbog politike Vašingtona.
Kako kaže, koliko je Trampu bitan sam NATO, ali i samit u Ankari, potvrđuje i to što je naredio ponovni napad na Iran u toku konferencije.
"Tramp je pre svega trgovac. To je standardna trgovina pomoću štapa i šargarepe. On želi pritiscima da postigne neke ustupke. Ako pogledamo berze i koliko Tramp zarađuje, onda nam je jasno da se Iran napada da bi cene nafte i energenata rasle, i da bi to njegovim finansijerima donelo ogromnu dobit", kazao je Jovanović.
U Ankari je potpisana i Deklaracija u kojoj, osim insistiranja na podršci Ukrajini, piše i da će zemlje Alijanse će potrošiti više od 50 milijardi dolara na kupovinu oružja i proširiti proizvodne kapacitete svog vojno-industrijskog kompleksa.
Međutim, analitičar ne veruje da će, na primer, Francuska kupovati bilo šta od američkog oružja, kada je kao tehnološki najnaprednija evropska zemlja sposobna da sve što joj je potrebno sama proizvede.
"Deklaracije ništa ne znače i nisu obavezujuće. Ako bismo pitali predsednika Trampa kroz nekoliko dana o Deklaraciji i šta u njoj piše, on ne bi znao o kojoj se deklaraciji radi", slikovito je objasnio Jovanović.
"Jaka Evropa u jakom NATO-u" bio je jedan od slogana koji je promovisan na samitu, ali sagovornik navodi da je sudbina saveza pod velikim znakom pitanja.
"Političari kada mnogo puta koriste reč 'jak', onda verovatno znači da su slabi. Ne postoji ništa što bi Evropu definisalo kao zasebni entitet. U geografskom smislu možemo govoriti samo o Evroaziji, nikako samo o Evropi. Ne postoji ništa što bi moglo da poveže Grka i Estonca ili Poljaka i Portugalca. Taj koncept ujedinjene Evrope, zajedničke budućosti i odbrane, naprosto se pokazao kao lažan čim se pojavila korona. Tada je svaka zemlja počela da razmišlja o sebi", prisetio se magistar međunarodnih odnosa.
Kao jedan od primera, navodi činjenicu da je Pariz počeo da samostalno vuče poteze protiv Izraela, u korist Palestinaca, dok Nemačka "ni u ludilu to ne sme da radi".
Prema njegovom mišljenju, najznačaniji događaj je zahtev Ankare da Evropljani počnu da dele tehnologiju sa Turskom, posebno zbog antiturskog delovanja Grčke, dok formiranje novog, takozvanog NATO-a 3.0, ne treba ozbiljno shvatati.
Kako glavni razlog navodi to što će se stvoriti nekoliko regionalnih saveza unutar EU, koji će funkcionisati u vojnom i spoljno-političkom planu sami za sebe. Mediteranske zemlje će, najavljuje, imati sukob oko naftnih i gasnih polja u Istočnom Mediteranu, dok će one na severu "u svojoj iluziji insistirati na ratu sa Rusijom".
"NATO kao NATO nema nikakvu budućnost jer svako ko pobedi posle Trampa, moraće da rešava jednu drugu vrstu problema i NATO im neće biti zanimljiv."
Kao godina velikog sukoba uzima se 2030, kada će, prema zapadnim "procenama", uslediti "veliki napad Rusije".
"NATO je isuviše glomazan da bi krenuo u neku akciju protiv Rusije. Ne mogu da zamislim da bi Turska tu rizikovala sukob sa Rusijom. Mogu da kažem da bi mogli da se okupe ultradesničari, nacisti, fašisti i takvi elementi, koji bez problema mogu da imaju ideju rata sa Rusijom", smatra sagovornik.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da, uprkos prisustvu Vladimira Zelenskog, u Ankari ni u jednom trenutku nije pokrenuto pitanje članstva Ukrajine u NATO-u.
"Mislim da je Evropi i političarima malo dosadio Zelenski sa jednim te istim pričama. Zelenski stalno optužuje sve, postavlja se tako da bi čovek imao utisak da su Ukrajini svi dužni. Svakome deli lekcije, vrlo je arogantan u svojim nastupima i vrlo je nezahvalan. Zelenski nikada nije zahvalio bilo kome ako to baš nije morao ili ako nije bio nateran. Ta njegova arogancija ima za posledicu to da je on nužno zlo, kojeg baš i ne uvažavaju", zaključio je Boško Jovanović.
Live
