U deklaraciji sa Petog samita "Ukrajina - Jugoistočna Evropa", koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije potpisao koriste se već viđene fraze o "ruskoj nezakonitoj, ničim izazvana i neopravdana oružanom agresijom protiv Ukrajine", uz poziv Rusiji da "odmah okonča rat".
Potpisnici antiruskog i ratnohuškačkog dokumenta pozivaju na jačanje sankcija Rusiji, borbu protiv sajber i hibridnih pretnji i veću saradnju u oblasti bezbednosti Crnog mora.
Govori se o grubom kršenju međunarodnog prava, uključujući Povelju UN i oštro osuđuje svaka politička, vojna, tehnička, finansijska ili druga podrška ratnim naporima Ruske Federacije, koju pružaju treće države. Naravno, ne pominje se oružje koje u Ukrajinu stiže sa Zapada, niti uzroci koji su doveli do Specijalne vojne operacije - svakodnevno maltretiranje ruskog naroda u Ukrajini i kršenje prava.
U tekstu iz Kijeva piše da "ostaju ujedinjeni u uverenju da ne može biti trajnog mira, bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta u Evropi bez suverene i nezavisne Ukrajine, pohvaljuju snagu i hrabrost ukrajinskog naroda".
Osuđuju se "intenzivni napadi Rusije na Kijev i druge lokacije širom Ukrajine, što je očigledno kršenje međunarodnog prava", a ne pominju se teroristički napadi Ukrajine na Rusiju, među kojima su napadi na civile.
"Pozivamo Rusiju da prekine svoje raketne i napade dronovima na mirne gradove Ukrajine", navode u deklaraciji u kojoj podvlače da "jačanje kapaciteta protivvazdušne odbrane Ukrajine ostaje prioritet, posebno relevantnim sistemima i presretačima sposobnim da presretnu balističke rakete".
Uz to ide i podrška skupljanju novca u cilju isporuke naoružanja.
Akcentuje se "nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica, uključujući njeno teritorijalno more".
"Naglašavamo našu politiku nepriznavanja bilo kakvog pokušaja nezakonite izmene ovih granica i potvrđujemo pravo Ukrajine na samoodbranu u skladu sa članom 51. Povelje UN. Naglašavamo da potpuno, bezuslovno povlačenje ruskih snaga i vojne opreme sa cele teritorije Ukrajine ostaje neophodan uslov za postizanje trajnog mira. Nijedna odluka koja se tiče Ukrajine ne može se doneti bez Ukrajine", navodi se u tekstu, koji nimalo ne oslikava realnost na terenu.
U tekstu se ređaju i pohvale Vladimiru Zelenskom i pominje "nepokolebljiva posvećenost Ukrajine miru" i "važnost" tzv. "koalicije voljnih". Pozdravlja se nedavno otvaranje dva pregovaračka klastera sa Ukrajinom i Moldavijom, te govori o "zamahu proširenja".
"Buduće članstvo u EU partnera sa Zapadnog Balkana, kao i Ukrajine i Moldavije, predstavlja stratešku investiciju u dugoročnu stabilnost, bezbednost i prosperitet Evrope. Da bi iskoristili novi zamah za proširenje EU, partneri ostaju posvećeni održavanju ciljanih reformi i odlučnom ispunjavanju kriterijuma za članstvo, uključujući potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU", navodi se.
Potvrđuje se "podrška evroatlantskim težnjama Ukrajine na njenom nepovratnom putu ka budućem članstvu u NATO-u, kada se saveznici slože i kada se ispune uslovi". Poziva se na "dalje jačanje pritiska sankcija na Rusku Federaciju". Osuđuje se, kako navode, "okupacija" Zaporoške nuklearne elektrane, a ne pominje se ni reč o napadima snaga Ukrajine na elektranu.
Dogovoreno je da naredni samit bude u Sloveniji.
Paraf na dokument su stavili predstavnik Kijeva Vladimir Zelenski, predsednici Albanije Bajram Begaj, Grčke Konstantin Tasulas, Moldavije Maja Sandu, Rumunije Nikušor Dan, premijeri Hrvatske Andrej Plenković, Slovenije Janez Janša, prvi potpredsednik Vlade Republike Severne Makedonije i ministar za evropske poslove Bekim Salji, potpredsednik Vlade za spoljne i evropske poslove Crne Gore Filip Ivanović, ministarka spoljnih poslova Bugarske Velislava Petrova-Čamova, uz objašnjenje da se okupili u Kijevu u prisustvu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Podsetimo, Srbija nije uvela sankcije Rusiji što joj Brisel gotovo svakodnevno zamera.