SAD pokrenule novi talas napada na Iran; Aragči: Kršenje Povelje UN, teški međunarodni zločini

Centralna komanda SAD saopštila je da su danas u 14 časova američke snage počele da sprovode novi talas udara na Iran šestu noć zaredom kako bi dodatno oslabile iranske vojne kapacitete.

Glavni iranski pregovarač i predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf izjavio je danas da Iran nema drugog izbora osim da se osloni na sopstvenu snagu i dodatno ojača. On je rekao da Sjedinjene Američke Države nastoje da nanesu štetu Iranu i ostvare svoje interese kad god za to imaju priliku, prenosi Al Džazira.

"To nije ograničeno samo na rat, pregovore ili aktuelnog predsednika Sjedinjenih Američkih Država", naveo je Kalibaf na društvenim mrežama.

On je rekao da zbog toga iranski pristup i ratu i pregovorima mora da bude zasnovan na nacionalnim interesima i bezbednosti, uz dugoročan i realističan pogled.

"Zbog toga nemamo drugog izbora osim da se oslonimo na sopstvenu snagu i postanemo još jači", istakao je Kalibaf.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči optužio je danas Sjedinjene Američke Države da vazdušnim napadima na iransku vitalnu infrastrukturu i pretnjama napadima na mostove i elektrane pokazuje "zločinačku nameru američkog vladajućeg tela da počini gnusne zločine".

On je američke napade opisao kao "nesumnjivo flagrantno kršenje Povelje UN i osnovnih principa međunarodnog prava", prenosi Al Džazira.

Aragči je istakao da napadi predstavljaju "teške međunarodne zločine" prema osnovnim principima međunarodnog krivičnog prava, uključujući četiri Ženevske konvencije iz 1949, dodajući da su "sve vlade obavezne da gone i kazne počinioce tih zločina".

Optužio je američke zvaničnike za "apsurdnu retoriku i đavolske pretnje", rekavši da je neprijateljstvo usmereno protiv iranskog naroda, jer ono insistira na "svojoj nezavisnosti, legitimnim pravima i ljudskom dostojanstvu".

Američki projektil pogodio je oblast u blizini iranskog ostrva Kešm, javila je danas iranska agencija Mehr.

Snage Sjedinjenih Američkih Država su proteklih dana gađale ostrva Kešm, Kiš i Abu Musa u okviru sve jače kampanje udara tokom koje su pogođeni i lučki gradovi duž južne obale Irana, uključujući Bandar Abas, prenela je Al Džazira.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova sapštilo je da je odgovornost za posledice kršenja Islamabadskog memoranduma o razumevanju u potpunosti na SAD.

Teheran poziva susede Persijskog zaliva da spreče da se njihove teritorije koriste protiv njega.

Teheran je oslobodio američku državljanku koja je bila zadržana u Iranu od 2024. godine, a predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ocenio je taj potez kao "gest dobre volje".

Tramp je naveo sinoć na svojoj platformi Trut soušl, da je Amerikanka bila "nepravedno pritvorena".

"Ona je sada bezbedna van Irana i u dobrom je stanju. Sjedinjene Američke Države zahvaljuju Iranu na ovom gestu dobre volje", napisao je Tramp.

Advokat za ljudska prava Džared Genser identifikovao je oslobođenu ženu kao Denu Karari.

"Dena je sada bezbedna i vraća se u Sjedinjene Američke Države", napisao je on na platformi Iks, zahvalivši Trampu na naporima da se ona oslobodi. Iran za sada nije ni potvrdio ni demantovao da je Karari puštena na slobodu.

Prema pisanju "Njujork tajmsa", Karari (53) je iz Kalifornije, a pasoš joj je oduzet dok je u decembru 2024. godine bila u poseti rođacima u gradu Širazu na jugozapadu Irana. List navodi, pozivajući se na njenog advokata Gensera, da ona nije bila uhapšena, ali da su je vlasti više puta ispitivale.

Kuvajtska vojska saopštila je da protivvazdušna odbrana Kuvajta trenutno reaguje na nove napade iranskih dronova.

Vojska je osudila "iransku agresiju", navodeći da su eksplozije koje je čuju rezultat presretanja neprijateljskih dronova. Ističe se da građani Kuvajta treba da se pridržavaju bezbednosnih uputstava koje su izdali nadležni organi.

Korpus islamske revolucionarne garde i vojska Islamske Republike Iran saopštile su danas da su izvele više napada na američke vojne ciljeve u Kuvajtu, Jordanu i Bahreinu, uključujući radarske sisteme, komunikacionu infrastrukturu, rezervoare goriva i lokacije na kojima su raspoređeni američki vojnici.

Iran je zatražio od jemenskog pokreta Huti da bude spreman da zatvori naftni pomorski pravac kroz Crveno more ukoliko Sjedinjene Američke Države izvedu napad na iransku energetsku infrastrukturu, potvrdili su izvori za Rojters. Na taj način bi nastala ozbiljna nova pretnja za globalno snabdevanje energentima.

Naš izbor

Šta ako Iran zatvori i drugi "ventil" svetske ekonomije: Koliki je značaj moreuza Bab el-Mandeb

Prema navodima izvora, o toj mogućnosti se raspravljalo u vrhu Islamske Republike, a poruka je već prosleđena iranskim saveznicima – Hutima u Jemenu. 

Izvor blizak Hutima rekao je da je ta grupa završila pripreme za napade na trgovačke brodove raspoređivanjem raketa i dronova u blizini moreuza Bab el-Mandeb, ulaza u Crveno more. Oružje je, prema njegovim rečima, raspoređeno u planinskim područjima Jemena iznad Hodejde i Adenskog zaliva, a grupa sada čeka naređenje za početak operacija.

Protivvazdušna odbrana Kuvajta trenutno odbija napad "neprijateljskih dronova", objavila je kuvajtska vojska na mreži Iks.

"Generalštab armije napominje da su eksplozije koje se čuju rezultat rada PVO u presretanju neprijateljskih napada" kaže se u saopštenju.

Kuvajt je osudio "grešnu iransku agresiju" i pozvao stanovništvo da se povinuje instrukcijama nadležnih vlasti.

Indijski generalni direktorat brodarstva upozorio je vlasnike brodova i brokere da "ne šalju mornare iz Indije na brodove koji prolaze Ormuskim moreuzom do daljnjeg".

Direktorat smatra da su dodatne mere bezbednosti neophodne kako bi se zaštitili interesi indijskih moreplovaca na brodovima u regionu, dodaje se u saopštenju.

Početkom sedmice su dva mornara iz Indije poginula u iranskim napadima na brodove u vodama tesnaca. Po podacima UN, od 28. februara je u napadima na brodove u regionu poginulo barem 14 mornara.