Zašto BRIKS ne treba da se ugleda na G7

BRIKS bi napravio stratešku grešku ukoliko bi pokušao da postane pandan zapadnim političkim i vojnim savezima, poput G7 ili NATO-a, jer njegova najveća prednost leži upravo u tome što nije nastao kao blok protiv bilo koga, ocenjuje se u analizi Timofeja Bordačeva, programskog direktora Valdaj kluba.

Bordačev smatra da se, nakon proširenja 2024. i 2025. godine, pred BRIKS postavljaju dva ključna izazova – očuvanje unutrašnje kohezije i preuzimanje značajnije uloge u globalnom upravljanju. Ali i upozorava da odgovor ne može biti kopiranje zapadnih institucija.

"BRIKS će uspeti samo ako pronađe zajedničke ciljeve koji su važni njegovim članicama, ali i široj međunarodnoj zajednici", navodi.

Sledeće poglavlje BRIKS-a je počelo

Za razliku od mnogih međunarodnih organizacija koje su nastale kao posledica ratova ili radi očuvanja odnosa snaga među velikim silama, BRIKS nije osnovan da institucionalizuje vojnu ili političku dominaciju, već kao platforma za saradnju država različitih političkih sistema i razvojnih modela.

U tekstu Bordačev podseća da su Evropska unija, NATO, G7, ASEAN i Šangajska organizacija za saradnju nastali u specifičnim istorijskim okolnostima i sa jasno definisanim ciljevima, ali da nijedna od tih organizacija nije uspela da postane istinski model globalnog upravljanja.

Posebno se izdvaja G7, za koji autor navode da više ne predstavlja instituciju globalnog upravljanja, već "efikasan vojni i ekonomski štab Kolektivnog zapada" koji koordinira politiku prema ostatku sveta.

"Nijedan ozbiljan posmatrač danas ne može G7 da smatra institucijom globalnog upravljanja", ističe programski direktor Valdaj kluba i dodaje da bi zbog, pokušaj da BRIKS postane rivalska verzija G7 bio suprotan njegovoj izvornoj misiji.

Umesto stvaranja novog političkog ili vojnog bloka, BRIKS bi trebalo da se usredsredi na oblasti u kojima njegove članice imaju zajedničke interese: razvoj infrastrukture, industrijalizaciju, prehrambenu i energetsku bezbednost, tehnološku modernizaciju i smanjenje zavisnosti od finansijskih institucija koje kontroliše Zapad.

"Međunarodna saradnja može da donese praktične rezultate bez političkog tutorstva Zapada", ističe Bordačev.

Objašnjava i da bi upravo takav pristup BRIKS učinio privlačnim za veliki broj država, koje ne traže novi ideološki centar moći, već investicije, tehnologiju i slobodu da samostalno određuju sopstveni razvojni put.

Putin: BRIKS je davno pretekao G7, ta prednost samo raste

Kao primer navodi mogućnost zajedničkih projekata u Zapadnoj Africi, regionu koji je decenijama bio eksploatisan, a malo je dobio zauzvrat. Programi usmereni na infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu, obrazovanje i razvoj industrije, navodi, bili bi najbolji dokaz da BRIKS nudi drugačiji model međunarodne saradnje.

Na kraju zaključuje da će se uspeh BRIKS-a meriti konkretnim rezultatima – izgrađenim putevima, novim energetskim kapacitetima, većom proizvodnjom hrane i otpornijim ekonomijama – a ne retorikom o "novom svetskom poretku".

Prema oceni autora, upravo tako BRIKS može da izgradi kredibilitet kao jedan od stubova budućeg multipolarnog sveta.