Odluka NATO-a da i tokom 2026. godine izdvoji 70 milijardi evra za vojnu pomoć Ukrajini pokazuje da Alijansa ne računa na skoro okončanje sukoba, već da vojnu konfrontaciju sa Rusijom pretvara u dugoročnu stratešku politiku, ocenio je viši savetnik i portparol ambasade Rusije u Južnoafričkoj Republici Kiril Kalinin.
U autorskom tekstu za RT, Kalinin navodi da je Alijansa prestala da se pretvara da je njena podrška Ukrajini privremena, kao i da činjenica da evropske države već drugu godinu zaredom planiraju izdvajanja od približno 70 milijardi evra pokazuje da je vojna pomoć Ukrajini postala redovna budžetska stavka.
"To nije vanredna mera. To je institucionalizacija trajnog ratnog budžeta – svojevrsna pretplata na neprekidnu vojnu konfrontaciju", ocenio je Kalinin.
Kalinin tvrdi da evropski prioriteti najbolje dolaze do izražaja kroz poređenje sa razvojnom pomoći Africi. Pozivajući se na podatke Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), navodi da su članice Komiteta za razvojnu pomoć tokom 2024. godine čitavoj Africi dodelile 42 milijarde dolara zvanične razvojne pomoći, dok su same institucije Evropske unije izdvojile oko 7,5 milijardi dolara bilateralne razvoje pomoći afričkim državama. Istovremeno, zemljama koje ispunjavaju uslove za takvu pomoć, pre svega Ukrajini, EU je namenila 23,3 milijarde dolara.
"Drugim rečima, jedna jedina država dobija gotovo tri puta više sredstava nego što evropske institucije izdvajaju za čitav afrički kontinent", istakao je on, ocenjujući da se međunarodno finansiranje sve više prilagođava geopolitičkim prioritetima Brisela.
Ruski diplomata ističe da Zapad ignoriše napade ukrajinskih snaga na civile i kao najočigledniji primer te teze navodi granatiranje studentskog doma u Starobeljsku 22. maja ove godine, koje je odnelo život 21 studenta, kao i napade na Hersonsku oblast.
Kalinin u tekstu ponavlja zvaničan stav Moskve – Rusija ostaje otvorena za političko i diplomatsko rešenje sukoba, ali samo ukoliko ono uvažava njene ključne bezbednosne interese.
"Rusija ostaje otvorena za ozbiljne pregovore, ali ne i za procese čiji je jedini cilj da Kijevu omoguće vreme za novo naoružavanje", naveo je on.
Pozivajući se na izjave predsednika Rusije Vladimira Putina i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Kalinin ističe da Moskva neće prihvatiti mirovni sporazum koji bi bio štetan po njene interese, kao ni razmeštanje zapadnih trupa i vojne infrastrukture na teritoriji Ukrajine.
On takođe ocenjuje da trajni mir nije moguć bez otklanjanja uzroka krize, među kojima Rusija ističe problem ukrajinskog nacionalizma i neonacizma. Kao pokazatelj da se taj problem sve više prepoznaje na Zapadu, Kalinin navodi zahlađenje odnosa između Poljske i Ukrajine i upozorenja Varšave da neće podržati članstvo Kijeva u Evropskoj uniji dok ne budu rešena istorijska pitanja vezana za Organizaciju ukrajinskih nacionalista (OUN) i Ukrajinsku ustaničku armiju (UPA).
Zaključujući analizu, Kalinin ocenjuje da je novo višemilijardno finansijsko opredeljenje NATO-a jasan signal da se Alijansa "ne priprema za mir, već za trajnu konfrontaciju", dok Rusija ostaje spremna da razmotri "razumne i ozbiljne predloge", ali neće, kako kaže, biti "naivna" kada je reč o budućim pregovorima.