Bela kuća strahuje da bi nove sankcije Rusiji mogle da ugroze dominaciju dolara

Dok američki Kongres razmatra novi paket oštrijih sankcija protiv Rusije, u administraciji predsednika Donalda Trampa sve više rastu strahovi da bi prekomerno oslanjanje na ekonomske kaznene mere moglo dugoročno da oslabi najveću geopolitičku prednost Sjedinjenih Američkih Država – dominantni položaj dolara u svetskoj ekonomiji.

Prednost za 100.000 dolara mesečno: Tramp prodaje Volstritu brži pristup svojim objavama?

Predlog zakona, koji je inicirao nedavno preminuli senator Lindzi Grejam, predviđa obavezno uvođenje novih sankcija Rusiji i njenim saveznicima, ali i proširenje mera na države koje kupuju ruske energente.

Prema najavama iz Bele kuće, zakon bi mogao da obuhvati i Iran i Hezbolah, a i republikanci i demokrate očekuju da bi mogao da bude usvojen već tokom leta.

Ipak, upravo u trenutku kada deo američkih zakonodavaca insistira na još snažnijem finansijskom pritisku na Moskvu, "Njujork tajms" ističe da administracija istovremeno sprovodi reviziju sopstvene politike sankcija, procenjujući da bi njihova prekomerna upotreba mogla da proizvede suprotan efekat.

U Beloj kući raste zabrinutost da bi sve veći broj zemalja, nastojeći da izbegne američke sankcije, mogao postepeno da odustaje od dolara kao glavne valute u međunarodnoj trgovini i okrene se kineskom juanu ili drugim alternativnim platnim sistemima.

Američke sankcije godinama su jedno od najmoćnijih spoljnopolitičkih oružja Vašingtona, jer praktično isključuju pojedince, kompanije i države iz zapadnog finansijskog sistema. Upravo zato što je dolar dominantna svetska rezervna i transakciona valuta, sankcije imaju snažan ekonomski efekat.

Međutim, u administraciji Donalda Trampa sve je prisutnije uverenje da bi prekomerna upotreba tog mehanizma mogla da podstakne zemlje da ubrzaju razvoj alternativnih finansijskih sistema, čime bi dugoročno bila oslabljena pozicija američke valute.

Peking gradi alternativu dolaru: Zlato postaje temelj za jačanje juana

Ministar finansija Skot Besent je još u maju upozorio da sankcije moraju biti pažljivo usmerene.

"Najefikasnije su agresivne i precizno usmerene mere, sa jasno definisanim rokovima kako bi se postigao konkretan efekat", poručio je Besent tokom govora u Parizu.

On je dodao da "sankcije koje godinama ostaju na snazi bez vidljivih promena u ponašanju mogu ostaviti posledice koje je gotovo nemoguće predvideti". Nekoliko nedelja kasnije bio je još direktniji.

"Dominacija dolara je od suštinskog značaja", poručio je Besent u intervjuu za Si-En-Bi-Si.

U skladu sa tim pristupom, Ministarstvo finansija poslednjih nedelja postepeno smanjuje listu sankcionisanih lica. Sa liste su uklonjene preminule osobe, rashodovani brodovi i lica koja više ne predstavljaju bezbednosnu pretnju.

Istovremeno, Vašington je ublažio sankcije Venecueli, privremeno dozvolio prodaju ruske i iranske nafte kroz posebna izuzeća, dok je predsednik Tramp ovog meseca pozvao i na ukidanje sankcija Turskoj kako bi joj bila omogućena kupovina američkih borbenih aviona.

SAD vratile 81 milijardu dolara naplaćenih Trampovih carina: Vrhovni sud ih proglasio nezakonitim

Pored toga, administracija razmatra proširenje sistema valutnih svop aranžmana sa većim brojem država kako bi obezbedila da američki saveznici nastave da koriste dolar u međunarodnim transakcijama, umesto kineskog juana ili drugih valuta.

Istraživanja pokazuju da sankcije već utiču na promene u pojedinim delovima sveta.

Rad Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja ukazuje da su banke u Rusiji, Belorusiji, Kirgistanu i Mjanmaru, usled snažnog sankcionog režima, značajno povećale upotrebu kineskog juana.

Ipak, autori istraživanja naglašavaju da van tih zemalja nije došlo do ozbiljnijeg udaljavanja od američke valute.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, čak 57 odsto svetskih deviznih rezervi i dalje se drži u dolarima, što pokazuje da američka valuta zadržava ubedljivo najvažniju poziciju u globalnom finansijskom sistemu.