Endi Bernam je nepoznat u Briselu, ali to će se uskoro promeniti. U njegovom rasporedu za jesen je samit EU-UK koji bi mogao da istakne iste dileme sa kojima su se suočavali prethodni britanski premijeri u odnosima sa Evropom.
Lideri EU su brzo čestitali britanskom premijeru, sedmom od referenduma o bregzitu 2016. godine. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, rekla je da se raduje jačanju partnerstva EU-UK "za bezbednost našeg zajedničkog kontinenta" i "prosperitet ljudi sa obe strane Lamanša". Nemački kancelar, Fridrih Merc, pozvao je Bernama da uskoro poseti Berlin, napominjući da je "duboka veza između Velike Britanije i Nemačke posebno očigledna u ovim vremenima".
"Ljudi ne znaju šta da očekuju. Ali on takođe počinje sa praznim listom papira... i to može biti prednost", rekao je "Gardijanu" Georg Rikeles, bivši savetnik u radnoj grupi Komisije za bregzit.
Glavna briga, kaže Rikeles, koji je sada pomoćnik direktora u Evropskom centru za politiku, bila je da li će Bernam biti "na istoj putanji" u pogledu saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti, energetike i "veoma pozitivne agende" o ekonomskim pitanjima.
Jedan neimenovani diplomata EU je primetio da za britanskog premijera nije nužno loše biti malo poznat. "Ako ste dobro poznati, to je verovatno zato što ste bili istaknuti na jednoj ili drugoj strani debate o bregzitu", dodao je.
Bernam je u septembru prošle godine rekao da mu je želja da se Britanija vrati u okrilje EU, ali je tokom kampanje za lokalne izbore rekao da poništavanje Bregzita nije prioritet, jer bi "Britanija bila zaglavljena u stalnoj kolotečini ako se stalno samo svađamo".
Majkl Džejkobs, koji je savetovao bivšeg premijera Gordona Brauna, rekao je da je Bernamova izjava o ponovnom pridruživanju delovala iskreno, ali je bila i politički pronicljiva. "To govori proevropskim političarima da je on jedan od njih. Ali govori glasačima koji su izlazili da to za sada nije njegov politički prioritet i da neće ponovo pokretati sporove oko bregzita."
Među prvim pozivima koje je Bernam imao nakon što je ušao u Dauning strit 10 bili su sa Fon der Lajen, Mercom i francuskim liderom Emanuelom Makronom.
Imenovao je Hamiša Falkonera za ministra za Evropu, zamenjujući Nika Tomasa-Sajmondsa. Odlazak ovog drugog je udarac pregovorima o resetovanju odnosa između Velike Britanije i EU koje je započeo Starmer, ali neki su tvrdili da su izgubili zamah i da će Falkoner doneti svežu energiju.
Povratak Džonija Rejnoldsa, kao sekretara za poslovanje, pomoći će u razgovorima usmerenim na zaštitu evropske trgovine od Kine i teškim pregovorima o ukidanju predstojeće carine od 10 posto na izvoz britanskih automobila u EU i obrnuto.
Pod Starmerom, Velika Britanija i EU su potpisale pakt o bezbednosti i odbrani i tesno sarađivale po pitanju Ukrajine. Uprkos tome što nisu uspele da se dogovore o učešću Velike Britanije u šemi odbrambenih kredita EU od 150 milijardi evra, dve strane su sarađivale.
U poslednjoj nedelji Starmera na vlasti, Velika Britanija je potpisala sporazum o učešću u kreditu EU za Ukrajinu od 90 milijardi evra, što znači da britanske kompanije mogu da obezbede više oružja finansiranog kroz ovu šemu.
Sada Bernam nasleđuje agendu resetovanja koju je pokrenuo Starmer. Dve strane bi trebalo da potpišu tri sporazuma na samitu: sporazum o smanjenju papirologije i sertifikacije za svežu hranu u nastojanju da se ublaže trgovinske barijere za britanske izvoznike; povezivanje sistema trgovine emisijama; i šemu razmene mladih koja omogućava mladima od 18 do 30 godina da rade, studiraju, putuju i volontiraju u EU i Velikoj Britaniji.
Irski ministar za Evropu, Tomas Birn, rekao je novinarima ovog meseca da očekuje "pozitivan kontinuitet, u najmanju ruku".
Irska, koja predsedava Savetom EU do kraja godine, biće uključena u diplomatske pripreme za samit, čiji datum tek treba da se odluči. "Tu postoje teška pitanja i mislim da ih možemo prevazići", rekao je Birn.
Razgovori su zastali oko sporazuma o mobilnosti mladih. Zemlje članice EU smatraju da je predloženo ograničenje broja mladih koje je iznela Velika Britanija prenisko i protive se tome da njihovi državljani plaćaju doplatu Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS) i veću stopu školarine za strane studente. Ali neki diplomate vide srednje rešenje gde studenti iz EU dobijaju popust na strane školarine, ali plaćaju više od domaće stope.
Džejkobs je sugerisao da bi Bernam mogao da podigne ograničenje broja mladih. "Ideja da glasači koji su izašli iz EU smatraju takvu šemu oblikom imigracije uvek je bila pomalo apsurdna i mislim da će Bernam to videti kao relativno laku pobedu koju može da ponudi proevropskim ljudima."
Ali kada je reč o ekonomskim odnosima između Velike Britanije i EU, Bernam će se suočiti sa istim ograničenjima kao i Starmer.
Ranije ove godine EU je odbacila pokušaj Starmera da pregovara o jedinstvenom tržištu robe, bez slobodnog kretanja ljudi. Države članice EU sugerisale su da bi Velika Britanija mogla da se pridruži Evropskom ekonomskom prostoru, ali to bi zahtevalo prihvatanje slobodnog kretanja ljudi i plaćanje u budžet EU bez prava glasa u oblikovanju novih pravila EU.
"S obzirom na Bernamovu osetljivost na imigracione probleme njegovih sopstvenih birača iz Mejkerfilda, i mnogih drugih, ideja da bi pokušao da ponovo uđe na jedinstveno tržište dozvoljavanjem slobodnog kretanja i velikim finansijskim plaćanjem u budžet EU (što bi EU zahtevala) deluje neverovatno", rekao je Džejkobs.
"Što se tiče suštinskih pitanja, mislim da će uraditi manje-više ono što je Starmer pokušavao da uradi sa takozvanim 'resetovanjem', i naići će na iste prepreke u Briselu."