Novi izveštaj američkog "Njuzbastersa" razotkrio je ogromnu mrežu medija i aktivističkih organizacija, koje milijarder Džordž Soroš finansira milionima dolara godišnje. Dokument je najavljen kao "onlajn alat za brzo dokumentovanje, razotkrivanje i neutralisanje liberalne pristrasnosti u medijima."
Globalni uticaj mađarskog tajkuna je dobro poznat, a sam Soroš je to priznao u bezbroj navrata. Između ostalog, otvoreno je govorio o ulozi koju je imao u promovisanju puča na Majdanu 2014. koji su organizovale SAD, rekavši tada: "Osnovao sam fondaciju u Ukrajini pre nego što je Ukrajina postala nezavisna od Rusije i fondacija od tada funkcioniše, što je odigralo važnu ulogu u ovim događajima."
U intervjuu za "Njujork tajms" iz oktobra 2019. godine Soroš je objasnio da "istorija ne ide svojim tokom i zato treba da bude preusmerena", i dodao da je on "pokušao da je usmeri u dobrom pravcu".
Izveštaj "Njuzbastersa" ukazuje na stotine medijskih, humanitarnih i socijalnih organizacija koje Soroš finansira na godišnjem nivou, prenosi RT internešenel. Soroš tvrdi da zahvaljujući tim donacijama "ima ogromnu moć nad informacijama u međunarodnim odnosima" i "formira javno mnjenje na svim kontinentima i na različitim jezicima".
Ko dobija novac?
Prema izveštaju, najveća propagandna platforma je "Projekat Sindikat" koji finansiraju Mađari. Za sebe tvrde da imaju "globalnu publiku" koja uključuje "istaknute političare, naučnike, poslovne lidere i građanske aktiviste sa šest kontinenata", kao i "više od 140 šefova država".
Od 2016. do 2020. godine, Soroš je usmerio najmanje 1,5 miliona dolara u platformu koja je aktivno promovisala abortus, kritikovala Izrael i zalagala se za globalne klimatske mere.
Pri vrhu liste je i Pointer institut, koji "Njuzbasters" naziva "globalnim Ministarstvom istine koje podržava Soroš", a koji je u istom periodu dobio 492.000 dolara. Novac je iskorišćen za finansiranje Pointerove međunarodne mreže za proveru činjenica, koja okuplja 100 takozvanih fektčekera. Mreža uključuje kontroverzni "PolitiFakt" i aktivno sarađuje sa najvećim društvenim mrežama kako bi unapredila poslovanje i cenzurisala alternativne glasove i mišljenja.
"Njuzbasters" tvrdi da ove inicijative služe jedino za ograničavanje mišljenja o pitanjima kao što su abortus, transrodnost i kovid 19.
Ističe se i da postoje značajna akademska istraživanja koja sugerišu da provera činjenica ne zaustavlja širenje lažnih informacija na mrežama i postavlja se pitanje zašto toliko organizacija i bogatih pojedinaca uopšte ulaže ogromne količine novca u fektčekere.
Veb sajt "OpenDemokrasi" sa sedištem u Velikoj Britaniji dobio je više od 1,6 miliona dolara od 2016. do 2020. godine. Godišnje ima preko 11 miliona posetilaca, objavljuje na raznim jezicima, a njegov sadržaj preuzimaju novine i časopisi u brojnim zemljama.
Međutim, Soroš ne finansira samo kreatore sadržaja. Njegova fondacija podržava širok spektar aktivista za socijalnu pravdu, koji često postaju uticajni u medijima i onlajn prostoru. Na primer, u julu 2021. obećao je 100 miliona dolara za unapređenje radikalnog feminizma širom sveta u narednih pet godina.
Organizacije koje primaju novac izveštavaju o događajima i aktivnostima i usput utiču na percepciju javnosti. Soroš je eksplicitno izjavio da je njegov cilj da on onih koji primaju novac dobije "što više žena, transrodnih i rodno nekonformističkih ljudi na političkim i drugim upravljačkim pozicijama", prenosi RT internešenel.
Kako funkcioniše propagandna mreža?
Izveštaj "Njuzbastersa" sadrži brojne primere kako ovi, navodno nezavisni izvori, ne samo da objavljuju članke koji odražavaju stavove američke vlade, već utiču na politiku i izjave zvaničnika Bele kuće i često potkrepljuju lažne informacije.
Bajdenova administracija je sredinom 2022. objavila da uprkos negativnom rastu u dva uzastopna kvartala - što je definicija recesije - zemlja zapravo nije u recesiji.
Ova objava usledila je odmah nakon kolumne ekonomiste sa Harvarda Džefrija Frankela na platformi "Projekat Sindikat", koji je tvrdio da čak i ako zvanične procene pokazuju negativni rast u dva kvartala, "to ne znači nužno da su SAD ušle u recesiju".
Zatim, nekoliko dana nakon što je Bela kuća negirala da su SAD u recesiji, "PolitiFakt" je objavio "proveru činjenica" u kojoj navodi da Bajdenova administracija nije promenila definiciju recesije.
"Njuzbasters" je u izradi izveštaja konsultovao i Meta Palumba, autora knjige "Čovek iza zavese: Unutar tajne mreže Džordža Soroša". Palumbo je rekao da je jedna od najvećih posledica Soroševog finansiranja i kontrole velikih medija "filtriranje onoga što možemo da vidimo u javnosti".
Pod Soroševim uticajem su i neki poznati novinari koji rade za "Njujork tajms", "Vašington post", Si-Bi-Es, Si-En-En i Ej-Bi-Si, a sve to mu pomaže da izbegne istragu "pošto ga novinari vide kao saveznika, a ne metu za istraživanje".
"Samo ukucajte Soroševo ime u bilo koji od velikih liberalnih medija sa kojima je povezan i vidite kako izveštavaju o njemu", poručuje Palumbo.
Dodaje da ovakav uticaj znači da Soroš "može da stvori utisak kakav želi" o bilo kom pitanju – uključujući i lažnu priču da je svaka kritika na njegov račun antisemitska.
Pandemija je bila revolucionarni trenutak
"Projekat Sindikat" je 2020. godine objavio članak ekonomistkinje Marijane Macukato. Ona je tvrdila da ako stanovništvo širom sveta nije spremno da prihvati "zelenu ekonomsku transformaciju" koja je zaista revolucionarna po obimu, sa ogromnim posledicama po ljudska prava i svakodnevni život građana, onda bi trebalo isprobati "klimatske lokdaune", potpuno nov i neproveren koncept u nauci, da bi se suprotstavilo globalnom zagrevanju. Reakcije vlada na pandemiju kovid 19 pokazuju da je tako nešto moguće, navodi se u članku.
"Svet se približava prekretnici u pogledu klimatskih promena, kada će zaštita budućnosti civilizacije zahtevati dramatične intervencije. Uskoro će svet možda morati ponovo da pribegne zaključavanju - ovog puta da bi se uhvatio u koštac sa klimatskim izazovima", tvrdi Macukato, čije istraživanje je finansirao upravo Soroš.
Iste godine, Soroš je za italijanske novine "Republika" rekao da je pandemija kovid 19 bila "revolucionarni trenutak u kom su mogućnosti mnogo veće nego u normalnim vremenima" i da "ono što je u normalnim vremenima nezamislivo postaje ne samo moguće, već se i dešava, jer su ljudi dezorijentisani i uplašeni".