Kažu da o čoveku mnogo govori slika onih koji su mu se pojavili na poslednjem ispraćaju. Ako je to tačno, političko nasleđe Lindzija Grejama može da se pročita već iz prvih redova Nacionalne katedrale u Vašingtonu.
Kako bi odali poslednju počast senatoru koji je njihov sukobe smatrao pitanjem američkog nacionalnog interesa, u Ameriku su stigli izraelski premijer Benjamin Netanjahu i šef kijevskog režima Vladimir Zelenski. Kako i ne bi, kada je Grejam bio među najglasnijim zagovornicima vojne pomoći Izraelu i Ukrajini.
Jedan od najuticajnijih jastrebovskih figura u Vašingtonu, Grejam je samo dan pre smrti boravio u Kijevu. I naravno da se sastao sa Zelenskim. U Ukrajinu je odlazio rado i često, samo od februara 2022. godine, dakle od početka sukoba sa Rusijom, ovu zemlju je posetio čak deset puta. Do poslednjeg daha pokušavao je i da progura novi paket sankcija protiv Ruske Federacije i Irana.
Ako postoji života posle smrti, onda se Lindzi sa zadovoljstvom smeška, jer je njegova smrt poslužila kao povod da se Netanjahu sastane sa Trampom, i to prvi put od kada su SAD i Izrael napale Iran. Grejamova smrt otvorila je vrata Bele kuće i za Zelenskog, koji je tom (ne)prilikom pokušao da obezbedi nastavak američke vojne podrške. A večeras, na sastanku sa senatorima, daće sve od sebe da Grejamovo nasleđe – zakon o novim sankcijama protiv Rusije i Irana – zaživi.
Ako je spisak onih koji su došli da poslednji put pozdrave Grejama simbol njegovog političkog nasleđa, epitaf mu je napisao Donald Tramp:
"Želeo sam da se rat u Ukrajini završi veoma brzo. Mislim da je on, iskreno, više bio za to da se rat nastavi", rekao je američki predsednik posle senatorove smrti, dodajući da je Grejam bio "veoma, veoma ratoboran".
Sahrana je tako postala nastavak njegove politike drugim sredstvima. Iste teme, isti sagovornici, isti zahtevi – samo njega nema.