Skoro polovina ukupnog ukrajinskog izvoza pšenice i kukuruza u EU završila je kao hrana za svinje u Španiji od kojih se proizvodi svetski poznata španska pršuta, ukazuje novi izveštaj austrijskog medija "Ekspres".
Iako su pozivi na otvaranje crnomorskog koridora argumentovani željom da se nahrane narodi koji pate od gladi u Aziji i Africi, većina ukrajinskih žitarica završila je u EU.
Procenjuje se da je oko 2,9 miliona tona pšenice i kukuruza iz Ukrajine izvezeno za Španiju, gde je korišćena kao stočna hrana, ukazuje austrijski medij i dodaje da je svega 15 odsto izvoza namenjeno zemljama kojima preti kriza gladi, poput Etiopije (uvezeno 167.000 tona) i Sudana (uvezeno svega 65.000 tona).
"Španija je platila više novca – a Ukrajina je isporučila", navodi se u izveštaju.
Nakon što su Kijev i njegovi zapadni saveznici mesecima optuživali Rusiju da "blokira" ukrajinske luke, UN i Turska su posredovale u pregovorima o aranžmanu za izvoz žita iz Ukrajine i Rusije, preko posebnih koridora u Crnom moru.
"Sporazum o žitu" najavljen je u avgustu prošle godine predstavljen je kao način da se izbegne glad u delovima Afrike i Azije, koji uveliko zavise od uvoza iz Rusije i Ukrajine, a koji je poremećen sukobom i zapadnim sankcijama.
Međutim, ispostavilo se da je žito iz Ukrajine završavalo uglavnom kao hrana za životinje, a otpremano je mahom u evropske i turske luke. Moskva je ukazala da je do decembra 6,4 miliona tona ukrajinskog žita izvezeno u EU, od čega 43 odsto kukuruza i 29 odsto pšenice.
Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim Nacijama Vasilij Nebenzja ukazao je nedavno u intervjuu za RT da, iako zapadne sankcije tehnički ne obuhvataju izvoz žitarica, one se odnose na osiguranje i druge propratne usluge pri izvozu, i time onemogućavaju Moskvu da dostavi hranu i đubrivo tamo gde su oni najpotrebniji.