Da li je Iran dobio rat koji nije započeo protiv Sjedinjenih Država? To nije pobeda ni u jednom konvencionalnom vojnom smislu: prijavljeno je da je ubijeno oko 3.500 Iranaca, a bombardovanje koje su predvodile SAD prouzrokovalo je štetu između 150 i 270 milijardi dolara.
Ipak, odluka Donalda Trampa da pauzira, umesto da intenzivira, 13-noćnu letnju kampanju bombardovanja u stvari predstavlja stepen priznanja da SAD ne mogu postići svoje deklarisane ciljeve samo vojnom silom.
"Početni standard Irana za pobedu bio je jednostavno preživljavanje", rekao je H.A. Helijer, stručnjak za Bliski istok iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI). "Ako ništa drugo, taj standard je podignut. Režim je pokazao da ne ide nikuda, a Teheran je promenio računicu u Ormuskom moreuzu".
Proteklih pet meseci su jasna demonstracija kako asimetrični sukob može da preokrene situaciju. Sve što je Iran uz pomoć svoje prostrane i planinske geografije trebalo da uradi jeste da zadrži dovoljno projektila i dronova kako bi zastrašio trgovačke brodove od korišćenja Ormuskog moreuza. Što su i uradili.
SAD su, u međuvremenu, potrošile najmanje 38 milijardi dolara i koristile više od 1.000 "tomahavka" i 1.100 "jasm" krstarećih raketa vrednih 2,6 miliona dolara da bombarduju ciljeve u Iranu – trećinu i četvrtinu ukupnih zaliha. "Tomahavci", koji koštaju do 3,6 miliona dolara svaki, možda neće biti zamenjeni do 2031. godine, navode iz instituta CSIS.
Iznenađujuće je da su SAD dozvolile da se ključna municija troši takvom brzinom. U ponedeljak, Tramp je pokušao delimično da okrivi Ukrajinu, tvrdeći da je Kijevu "dato toliko vojne pomoći" – iako Ukrajina nikada nije dobila krstareće rakete dugog dometa, već samo sisteme protivvazdušne odbrane "patriot", požurio je "Gardijan" da stane u odbranu Kijeva.
Ipak, "patriot" presretači raketa su, sa druge strane, iscrpljeni i njihov broj je pao za 1.000 na oko 50 posto ukupnih američkih zaliha, što dovodi do pitanja koliko dobro SAD mogu da nastave da brane svoje baze u Zalivu.
Nova eskalacija u Crvenom moru za koju su odgovorni Huti, iranski saveznici u Jemenu, dodatno komplikuje sliku. Pobunjenička grupa se u proleće držala podalje od prve faze američko-iranskog rata, ali su sada, dok Saudijska Arabija nastoji da preusmeri saobraćaj nafte preko Crvenog mora, pojačali napade, ciljajući rafineriju u saudijskom gradu Džizan proteklog vikenda.
U međuvremenu, deklarisani centralni ratni cilj SAD se možda više puta menjao, ali je uvek bio maksimalistički – bilo da se radilo o promeni režima (što je pokazano ubistvom Alija Hamneija), uništavanju celog iranskog raketnog programa ili, kako se najčešće navodi, sprečavanju zemlje da ima nuklearno oružje.
Ipak, SAD nemaju sredstva da sprovedu ovaj nivo zahteva bez angažovanja velikog broja kopnenih snaga za okupaciju Teherana – neverovatan potez za koji SAD nisu pokazale znake pripreme. Prethodne pretnje Donalda Trampa da će bombardovati iranske elektrane kako bi pokušao da primora režim na kapitulaciju izazvale su zabrinutost da bi se one svrstale u ratne zločine, a on ih je odustao u aprilu, a zatim i prošle nedelje.
"Ne mislim da se Iranci mogu bombardovanjem naterati da prihvate američke uslove", rekao je Piter Rikets, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Velike Britanije. "Dok SAD ne prihvate da ne mogu da postignu svoje bombardovanjem, Iran ima efikasnu polugu. Teheran može da apsorbuje bol, a oni znaju da mogu da zatvore moreuz i kakav će to ekonomski uticaj imati na SAD."
Rezultujuća situacija je ono što Rikets naziva "eskalacijskom dominacijom" za koju kaže da ide u prilog Iranu. Teheran, suočen sa pritiskom SAD da odustane od svog nuklearnog programa, može da produži mirovne pregovore, sačeka da Bela kuća postane nestrpljiva i ponovo pokrene bombardovanje, a zatim zatvori Ormuz dok SAD ne budu morale da prestanu sa napadima jer je cena nafte previše visoka predugo.
Pitanje je onda ko dobija dok nestabilna ravnoteža traje. Teheran može verovati da ima prednost dok se SAD kreću ka izborima na sredini mandata u novembru, s obzirom na to koliko je rat nepopularan. Samo trećina svih Amerikanaca podržava rat, prema istraživanju Rojtersa/Ipsosa.
Lorel Rap, iz istraživačkog centra "Čatam haus", rekla je da je "obnovljeni prekid vatre i obećanje budućih razgovora najmanje loša opcija za Vašington" – mada je još jedan izvor neizvesnosti da li je to privlačno američkom savezniku Izraelu, čiji premijer Benjamin Netanjahu ima svoje izbore u oktobru.