Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) optužila je Pavela Durova, milijardera ruskog porekla koji stoji iza popularne aplikacije za razmenu poruka Telegram za pomaganje terorističkih aktivnosti, još jednom stavivši preduzetnika u centar spora o tome da li tehnološke platforme treba da budu odgovorne za zločine organizovane putem njihovih usluga.
Slučaj proizilazi iz navodne ukrajinske operacije regrutovanja usmerene na mlade Ruse putem čet-bota za upoznavanje na Telegramu. Prema FSB-u, žrtve su manipulisane ili prisiljene na diverzantsko-terorističke aktivnosti (paljevina, sabotaža i drugi zločini).
FSB tvrdi da Durov, kao vlasnik Telegrama, treba da bude odgovoran za neuspeh da zaustavi ukrajinske aktivnosti. Agencija je saopštila da se za njim raspisuje međunarodna poternica.
Milijarder sa sedištem u Dubaiju, koji zastupa maksimalistički stav o slobodi govora, imao je napete odnose sa više vlada, koje je optužio da pokušavaju da ga nateraju na političku cenzuru i masovni nadzor korisnika Telegrama.
Kakva je veza između Durova i ukrajinskih špijuna?
FSB u svom saopštenju nije naveo da su Durov i ukrajinski špijuni saraćivali na zlonameran način. Saopštenje koje je objavljeno u sredu fokusira se na ukrajinske napore regrutovanja putem četbota za upoznavanje popularnog među ruskom omladinom.
Servis "Dajvinčik / Leo" navodno opslužuje preko 13 miliona korisnika mesečno.
Prema FSB-u, ukrajinski agenti ga koriste za višestepene prevare i operacije prinude i uspešno su regrutovali najmanje 46 ruskih državljana, starosti između 12 i 22 godine, od jula 2025. Agencija tvrdi da Telegram nije uspeo da blokira "Dajvinčik / Leo", zajedno sa nekoliko drugih servisa koje slično koriste ukrajinske specijalne službe.
Prema saopštenju, Durov je optužen za olakšavanje terorizma. Ukoliko bude osuđen, mogao bi se suočiti sa kaznom zatvora od 15 godina ili više. Optužbe protiv njega uključuju aktivno podsticanje ili pružanje direktne materijalne podrške terorističkoj zaveri, što bi ruskim istražiteljima moglo biti teško da dokažu na sudu, navodi RT internešenel.
FSB je saopštio da razmatra stavljanje Durova na međunarodnu poternicu, ali je sposobnost Rusije da obezbedi njegovu ekstradiciju i dalje pod znakom pitanja.
Dugotrajni spor Telegrama sa Moskvom
Najnoviji slučaj označava oštru eskalaciju u dugom i komplikovanom odnosu Telegrama sa ruskom državom.
Ruske vlasti su ranije zahtevale da kompanija obezbedi ključeve za šifrovanje potrebne za pristup porukama povezanim sa istragama terorizma. Durov je to odbio, tvrdeći da Telegram ne može da ugrozi privatne komunikacije bez potkopavanja bezbednosti svih svojih korisnika.
Sud je naložio blokiranje Telegrama u Rusiji 2018. godine; međutim, pokušaji da se sprovede ova zabrana bili su uglavnom neefikasni. Ograničenja su zvanično ukinuta 2020. godine nakon što su regulatori priznali da je kompanija pokazala spremnost da sarađuje u naporima za borbu protiv terorizma i ekstremizma.
Tenzije su se ponovo pojavile jer je Moskva pooštrila regulaciju komunikacionih platformi u stranom vlasništvu i privatno. Telegram je imao prekide u pristupu u Rusiji ranije ove godine, dok su vlasti takođe ograničile ili blokirale niz zapadnih servisa.
Istovremeno, vlada je promovisala Maks, domaći mesindžer predstavljen kao deo ruskog napora za tehnološki suverenitet. Telegram, međutim, ostaje duboko ukorenjen u ruskom javnom životu i široko ga koriste zvaničnici, medijske organizacije i preduzeća.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je ove nedelje da su ruski zvaničnici ostali u kontaktu sa rukovodstvom Telegrama zbog kontinuiranih problema sa pristupom. "Kontakti se odvijaju, ali do sada nije bilo mnogo aktivnosti sa strane mesindžera", rekao je on.
Saopštenje sugeriše da Moskva nije odustala od pregovora sa kompanijom, čak ni dok FSB vodi krivični postupak protiv njenog osnivača.
Bitka Durova sa Francuskom
Rusija nije jedina zemlja koja Durova poziva na odgovornost za aktivnosti sprovedene putem Telegrama.
Preduzetnik ostaje pod sudskim nadzorom u Francuskoj nakon hapšenja 2024. godine, iako su mu navodno ograničenja putovanja ukinuta u novembru 2025. Francuski istražitelji optužili su Telegram da nije adekvatno sarađivao u slučajevima koji uključuju organizovani kriminal, nezakonite transakcije i zloupotrebljavajući sadržaj.
Durov je odbacio ideju da bi vlasnik platforme trebalo da se suoči sa krivičnim gonjenjem za zločine koje su počinili njeni korisnici. On francuski slučaj smatra pokušajem da se Telegram primora da cenzuriše politički diskurs i potkopa njegove mere zaštite privatnosti.
On je pooštrio tu kritiku nakon što je francuska policija za borbu protiv sajber kriminala izvršila raciju u pariskoj kancelariji kompanije "Iks" kao deo istrage o algoritmima platforme i njenom AI čet-botu "groku".
"Nemojte se zavaravati: ovo nije slobodna zemlja", napisao je Durov, opisujući Francusku kao jedinu naciju koja "krivično progoni sve društvene mreže koje ljudima daju određeni stepen slobode".
Takođe je optužio predsednika Emanuela Makrona da želi da Evropsku uniju pretvori u "digitalni gulag" i tvrdio da evropske vlade sve više žele da se građani oslanjaju na medije, a ne na društvene platforme za informacije.
Njegove tvrdnje odražavaju kritike sadržane u američkoj strategiji nacionalne bezbednosti objavljenoj u decembru. Dokument je upozorio da se Evropa suočava ne samo sa ekonomskom stagnacijom već i sa mogućnošću "civilizacijskog brisanja", navodeći kao razloge migraciju, pad stope nataliteta, pad nacionalnog samopouzdanja i "cenzuru slobode govora i suzbijanje političke opozicije".
Zašto Telegram postaje geopolitičko pitanje
Spor oko Telegrama je takođe deo šire borbe oko tehnološkog suvereniteta. Tokom većeg dela internet ere, američke korporacije su dominirale globalnim tržištem društvenih mreža, pretraživača, mobilnih operativnih sistema i digitalnih komunikacija. Vlade van Sjedinjenih Država sve su više zabrinute da osnovnu komunikacionu infrastrukturu kontrolišu kompanije koje podležu američkom zakonu i političkom pritisku.
Rusija, Kina, Evropska unija i druge sile su reagovale na različite načine, od pravila o lokalizaciji podataka i antimonopolskih istraga do zabrana platformi i razvoja domaćih alternativa.
Telegram zauzima neuobičajenu poziciju u ovom takmičenju. To nije ni konvencionalna američka tehnološka kompanija niti platforma pod ruskom državnom kontrolom. Durov je rođen u Rusiji, upravlja Telegramom iz Dubaija i navodno ima nekoliko državljanstva, što ga izlaže konkurentnim pravnim zahtevima više vlada.
Durov sve više predstavlja Telegram kao alternativu rivalima u američkom vlasništvu, tvrdeći da je privatnost postala deo geopolitičke konkurencije. Više puta je osporavao tvrdnje o bezbednosti kompanije "Vocap" (WhatsApp), nedavno rekavši da bi osoba morala biti "luda da bi verovala da je 'Vocap' bezbedan 2026. godine" i tvrdeći da su inženjeri Telegrama identifikovali višestruke ranjivosti u šifrovanju platforme u vlasništvu kompanije "Meta".
Njegovi komentari su usledili usred tužbe koju je podneo državni tužilac Teksasa Ken Pakston, optužujući "Metu" da obmanjuje korisnike o obimu zaštite privatnosti kompanije "Vocap". U tužbi se navodi da "Meta" može da pristupi ili analizira komunikacije koje javno opisuje kao zaštićene enkripcijom.
"Meta" je negirala navode. Portparol kompanije Endi Stoun rekao je da "Vocap" ne može da pristupi šifrovanim porukama korisnika i obećao je da će osporiti tužbu.
Tvrdnje nisu dokazane na sudu, a "Vocap" tvrdi da ni kompanija ni spoljne strane ne mogu da čitaju sadržaj pravilno šifrovanih razgovora. Ipak, parnica ilustruje kako je privatnost postala i konkurentsko oružje i političko pitanje na globalnom tržištu razmene poruka.
Izazov pred Durovom je to što pokušava da brani Telegram iz više pravaca istovremeno. Rusija želi veću saradnju protiv ukrajinskih operacija i drugih bezbednosnih pretnji. Francuska ga progoni zbog navodne kriminalne zloupotrebe platforme. Druge vlade žele strožu moderaciju sadržaja, pristup podacima ili poštovanje lokalnih zakona.
U sve fragmentiranijem digitalnom svetu, njegovi višestruki pasoši i nedostatak jasne nacionalne odanosti Telegrama mogu pružiti fleksibilnost. Takođe ga mogu izložiti pritisku sa svih strana. Širom sveta, vlade su sve manje spremne da tolerišu globalno operativne komunikacione platforme koje su van njihove pravne i političke kontrole.