Postoje trenuci kada se u sportu više ne govori o golovima, taktici ili šampionima. Kada jedna odluka otvori mnogo dublje pitanje – kome zapravo pripada sport koji milijarde ljudi smatraju svojim.
Upravo se to dogodilo poslednjih dana nakon što je predsednik FIFA Đani Infantino predstavio ideju koja bi mogla da promeni način na koji funkcioniše svetski fudbal.
Plan da se najvrednija komercijalna prava Svetskog prvenstva izdvoje u novu kompaniju i delimično prodaju privatnim investitorima nije izazvao samo nezadovoljstvo pojedinih saveza.
Otvorio je pitanje koje se do pre nekoliko godina smatralo nezamislivim – da li najveće sportsko takmičenje na svetu postepeno prestaje da bude zajedničko dobro svetskog fudbala i postaje investicioni proizvod?
Reakcije su stigle gotovo trenutno – Evropska fudbalska unija (UEFA) je oštro kritikovala čitav predlog, na "starom kontinentu" je počela potraga protivkandidata koji će izazvati Infantina na predstojećim izborima, a kritike je čak uputio i Sep Blater, čovek čiji je pad pre više od decenije označio početak nove ere u svetskom fudbalu.
"Niko nema prava da prodaje našu igru!", povikao je Blater, čovek koji je prodao našu igru.
Šta zapravo predlaže FIFA?
Prema planu koji je predstavio Infantino, FIFA bi osnovala novu kompaniju pod nazivom "FIFA forvard enterprajz".
U njoj bi bila koncentrisana komercijalna prava najvrednijih takmičenja pod okriljem FIFA – muškog i ženskog Svetskog prvenstva, Svetskog klupskog prvenstva, televizijskih prava, marketinga, licenciranja, prodaje karata i drugih komercijalnih aktivnosti.
Procenjena vrednost nove kompanije iznosi oko 20 milijardi dolara, a FIFA bi ponudila do 20 odsto vlasničkog udela spoljnim investitorima, čime bi prikupila više od četiri milijarde dolara svežeg kapitala. Prema uveravanjima FIFA, sportska vlast bi ostala u njenim rukama, dok bi sav prihod bio vraćen u razvoj fudbala širom sveta.
Na papiru, predlog deluje kao klasičan finansijski model kojim se obezbeđuje dodatni novac za nacionalne saveze. Upravo je na tom argumentu Infantino i izgradio svoju prezentaciju.
Međutim, u praksi je sve dobilo znatno složeniju političku dimenziju.
Dajte novac ili nema novca
Prema informacijama koje su procurile iz dokumenata dostavljenih nacionalnim savezima, svaka članica FIFA mogla bi da dobije i do 40 miliona dolara u narednom ciklusu ukoliko podrži novi model finansiranja. Taj paket sastoji se od redovnog programa "FIFA forvard" i novog programa "Fast forvard", koji bi bio finansiran upravo novcem dobijenim prodajom udela u novoj kompaniji.
Ukoliko, međutim, projekat ne bude prihvaćen, nacionalni savezi bi ostali samo na redovnom povećanju sredstava iz postojećeg programa, što iznosi oko 10 miliona dolara po savezu.
Upravo je ovaj model izazvao najviše polemika.
Formalno, niko nije bio primoran da glasa za Infantinov plan. Suštinski, međutim, mnogi kritičari postavljaju pitanje da li je uopšte moguće govoriti o potpuno slobodnom izboru kada se pred nacionalne saveze postavi jasna finansijska razlika od čak 30 miliona dolara.
Za veliki broj manjih federacija, posebno u Africi, Aziji, Karibima i Okeaniji, to nije samo pitanje većeg budžeta. To je novac koji može da odredi da li ćete izgraditi terene, finansirati omladinske lige, plaćati selektore ili uopšte organizovati domaća takmičenja.
Zato su se momentalno pojavile ocene da se ne radi samo o finansijskom podsticaju, već o mehanizmu koji bi mogao značajno da utiče na političku volju članica FIFA.
Rečju – ultimatum.
UEFA povukla crvenu liniju: Prvi ozbiljan otpor Infantinu
Da je predlog FIFA shvaćen kao mnogo više od još jedne poslovne odluke, pokazalo se već nekoliko sati nakon što su detalji plana dospeli u javnost.
Umesto uobičajenih diplomatskih saopštenja, iz Niona je stigao jedan od najoštrijih odgovora koje je UEFA uputila FIFA u poslednjih nekoliko godina.
"Ovim je pređena granica koju institucije koje upravljaju fudbalom nikada ne bi smele da pređu. Duša i upravljanje fudbalom nisu sredstva kojima se trguje, posebno kada ne postoji nikakva transparentnost o tome ko će finansijski profitirati. Niko od nas nije vlasnik fudbala. Fudbal nije FIFA da bi ga prodavala", poručila je evropska kuća fudbala.
Teško je pronaći sličan primer u novijoj istoriji odnosa dve organizacije.
Iako su FIFA i UEFA godinama bile na suprotnim stranama kada je reč o kalendaru takmičenja, Svetskom klupskom prvenstvu ili raspodeli prihoda, ovoga puta kritika nije bila usmerena samo na proceduru, već na samu filozofiju upravljanja svetskim fudbalom.
Poslednjih godina javnost je sukob FIFA i UEFA uglavnom posmatrala kroz prizmu sve gušćeg kalendara.
Infantino je proširio Svetsko prvenstvo na 48 reprezentacija, pokrenuo novi format Svetskog klupskog prvenstva, povećao broj utakmica i praktično otvorio prostor za još veće komercijalne prihode.
UEFA je, s druge strane, insistirala da su igrači već na granici fizičke izdržljivosti i da nacionalna prvenstva, kontinentalna takmičenja i reprezentativni fudbal više ne mogu da izdrže neprestano širenje kalendara.
Međutim, predlog o osnivanju kompanije "FIFA forvard enterprajz" pomerio je sukob na potpuno drugi nivo. Sada više nije reč o tome koliko će utakmica biti odigrano, već ko će u budućnosti kontrolisati najvredniji sportski proizvod na svetu.
Evropa ima svog kandidata
Otpor je formalizovan odmah po objavljivanju Infantinovog plana – posle saopštenja, vodeći evropski fudbalski funkcioneri počeli da se okupljaju oko predsednika Evropske klupske asocijacije Nasera el Helaifija.
Prema pisanju "Politika", sve veći broj uticajnih ljudi u evropskom fudbalu u njemu vidi čoveka koji bi mogao da predstavlja protivtežu sve većem uticaju Infantina u svetskoj kući fudbala.
Nezadovoljstvo Infantinovim stilom upravljanja nije nastalo preko noći, ali je upravo ovaj predlog mnogima poslužio kao dokaz da je FIFA počela da donosi najvažnije odluke bez istinskog dijaloga sa najznačajnijim akterima evropskog fudbala.
"Naser nema apsolutno nikakve ambicije, nikakvu nameru, nikakvo interesovanje za ulogu u FIFA i nastaviće diskretno da podržava sve institucije svetskog i evropskog fudbala", izjavio je predstavnik katarskog funkcionera.
Podrška El Helaifiju, koji je istovremeno i vlasnik dvostrukog evropskog šampiona Pari Sen Žermena, kako navode, ne znači da Evropa traži novog predsednika FIFA po svaku cenu.
Ona pre svega pokazuje da je prvi put posle dužeg perioda stvoren širok front nezadovoljstva koji obuhvata nacionalne saveze, klubove i institucije evropskog fudbala.
Savezi saznali iz medija
Jedan od najčešćih argumenata kritičara odnosi se na sam proces donošenja odluke.
Pojedini nacionalni savezi, uključujući i Fudbalski savez Engleske, saopštili su da o predlogu nisu bili zvanično obavešteni i da su prve informacije dobili putem medija. Nedostatak konsultacija, transparentnosti i jasno definisanog mehanizma upravljanja postao je jedna od glavnih zamerki čitavom projektu.
UEFA je zbog toga ocenila da čitav postupak predstavlja opasan presedan.
Navodi se da, ako organizacija koja okuplja 211 nacionalnih saveza najznačajnije odluke donosi bez prethodnog konsenzusa i javne rasprave, postavlja se pitanje da li se menja samo finansijski model FIFA ili i način na koji funkcioniše svetski fudbal.
Naravno, ni UEFA nije organizacija bez interesa.
Evropski fudbal danas generiše ubedljivo najveći deo svetskih prihoda, ima najjače klubove, najgledanija takmičenja i najveći uticaj na globalno tržište.
Zato iza ugla vreba još jedan potencijalni problem – da li se UEFA zaista bori za "dušu fudbala ili nastoji da sačuva sopstveni uticaj.
Kritike iz Rusije: Infantino je zalutao
Kritike su stigle i iz Rusije, čiji je fudbalski savez već više od četiri godine suspendovan iz takmičenja FIFA i UEFA zbog sukoba u Ukrajini i još čeka povratak na međunarodnu scenu.
Počasni predsednik Ruskog fudbalskog saveza (RFU) Vjačeslav Koloskov, jedan od najiskusnijih fudbalskih funkcionera u Evropi, ocenio da je predsednik FIFA zalutao i da bi njegov plan mogao da proizvede duboke podele u svetskom fudbalu.
"Čini mi se da su u FIFA zaboravili na interese nacionalnih saveza i igrača. Te stvari su pale u drugi plan. Sve se svodi samo na konstantnu komercijalizaciju. Mislim da je Infantino zalutao i da ga treba zaustaviti, inače će početi pobune", poručio je Koloskov.
Iako nije odbacio sam koncept osnivanja posebne kompanije koja bi upravljala komercijalnim pravima, naglasio je da je ključno da puna kontrola ostane u rukama FIFA i da se ne dozvoli da interesi investitora postanu važniji od interesa igrača i nacionalnih saveza.
Posebno je upozorio da bi sukob sa UEFA mogao da ima dalekosežne posledice.
"Neće biti nikakvog Svetskog prvenstva ako UEFA ne bude učestvovala. Bez evropskih reprezentacija ne može biti Svetskog prvenstva", ocenio je Koloskov.
Od reformatora do najmoćnijeg čoveka svetskog fudbala: Ko je Đani Infantino?
Kada je 26. februara 2016. godine Đani Infantino izabran za predsednika FIFA, mnogi su verovali da svetski fudbal počinje novo poglavlje.
Njegov izbor usledio je posle najveće krize u istoriji svetske kuće fudbala. Samo nekoliko meseci ranije, FIFA je bila uzdrmana masovnim hapšenjima visokih funkcionera, istragama američkog Ministarstva pravde i švajcarskih vlasti, kao i brojnim optužbama za korupciju koje su okončale dugogodišnju vladavinu Sepa Blatera.
U trenutku kada je Blater napuštao funkciju, gotovo svi su očekivali da će ga naslediti tadašnji predsednik UEFA Mišel Platini, jedna od najuglednijih ličnosti svetskog fudbala i čovek koji je godinama važio za njegovog prirodnog naslednika.
Međutim, taj scenario nikada nije realizovan. Etički komitet FIFA suspendovao je i Blatera i Platinija zbog "nelojalne isplate" od dva miliona švajcarskih franaka, koju je Blater odobrio Platiniju za konsultantske usluge obavljene godinama ranije.
Iako su obojica tvrdili da je reč o usmenom dogovoru i legalnoj naknadi, disciplinski organi FIFA ocenili su da je isplata prekršila etička pravila organizacije, čime je Platini praktično ostao bez mogućnosti da se kandiduje za predsednika. Njih dvojica kasnije su dobili i suspenziju od osam godina zabrane rada u fudbalu, koja je potom smanjena na šest.
Upravo u tom vakuumu pojavio se Infantino.
Do tada je bio poznat samo kao čovek koji sprovodi žrebove za najveća takmičenja, ali kao dugogodišnji generalni sekretar UEFA, u fudbalskim krugovima bio je prepoznat i kao sposoban administrator. Tek nakon Platinijeve suspenzije odlučio je da uđe u predsedničku trku i tada je dobio ozbiljnu podršku.
U atmosferi u kojoj je svetski fudbal očajnički tražio novi početak, Infantino je predstavljen kao simbol reformi. Obećavao je veću transparentnost, modernije upravljanje, jačanje uloge nacionalnih saveza i vraćanje poverenja u instituciju čiji je ugled bio ozbiljno narušen.
Fudbal kao globalni biznis
Od prvog dana mandata bilo je jasno da Švajcarac ima ambiciju da od FIFA napravi finansijski daleko moćniju organizaciju.
Usledile su reforme koje su značajno povećale komercijalni potencijal svetskog fudbala, misija koja je započela sa Žoaom Avelanžom još sedamdesetih godina prošlog veka, a nastavljena dolaskom njegove desne ruke Sepa Blatera.
Svetsko prvenstvo prošireno je sa 32 na 48 reprezentacija. Potpuno je redizajnirano Svetsko klupsko prvenstvo, koje je od turnira ograničenog značaja pretvoreno u takmičenje sa desetinama najboljih klubova sveta.
Broj komercijalnih partnera nastavio je da raste, kao i prihodi od televizijskih prava, marketinga i sponzorstava.
FIFA nikada nije raspolagala većim prihodima, a program "FIFA forvard" omogućio je da nacionalni savezi dobijaju više novca nego ikada ranije.
Kako su rasli prihodi FIFA, tako su rasle i kritike na račun njenog predsednika.
Infantino se tokom godina našao na udaru zbog brojnih kontroverzi – od načina donošenja pojedinih odluka, preko bliskih odnosa sa političkim liderima, do sve češćih optužbi da FIFA gubi neophodnu distancu između sporta i politike.
Posebno je u centru pažnje bio njegov odnos sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Njih dvojica su se tokom priprema i održavanja Svetskog prvenstva 2026. više puta pojavljivali zajedno u javnosti, što samo po sebi ne bi predstavljalo problem da jedan konkretan slučaj nije otvorio ozbiljna pitanja o nezavisnosti institucija FIFA.
Slučaj "Balogun" – kada je politika ušla na teren
Američki reprezentativac Folarin Balogun dobio je direktan crveni karton zbog oštrog starta nad jednim reprezentativcem BiH. Za tu kaznu, automatski je suspendovan za sledeću utakmicu, protiv Belgije u nokaut fazi šampionata.
Iako Disciplinski pravilnik FIFA predviđa da se takva kazna ne može osporavati redovnim putem, nakon razgovora Trampa sa Infantinom, disciplinski organi su doneli odluku da suspenziju stave van snage, što je izazvalo pravu buru u svetskom fudbalu.
U saopštenju je navedeno da nije poništen crveni karton, već se, pozivajući se na član 27 Disciplinskog pravilnika, odlaže izvršenje suspenzije na 12 meseci.
FIFA je insistirala da su njeni pravosudni organi nezavisni i da Tramp nije uticao na ishod postupka, ali je sama činjenica da je do preokreta došlo posle direktne intervencije američkog predsednika dovela do ozbiljnih sumnji u nezavisnost procesa.
Kulminacija jednog procesa
Šteta je već tada bila načinjena i upravo zato je teško posmatrati Infantinov najnoviji predlog o prodaji dela komercijalnih prava Svetskog prvenstva kao izolovani slučaj.
Za jedne, on predstavlja logičan nastavak njegove strategije da obezbedi više novca za razvoj fudbala. Za druge, on je samo poslednja karika u lancu odluka koje pokazuju da FIFA sve više funkcioniše kao globalna korporacija, a sve manje kao organizacija čija je osnovna uloga zaštita interesa sporta.
Sve glasnije kritike predstavljaju reakciju na desetogodišnji proces tokom kojeg su prihodi, investicije, tržište i politički odnosi postepeno postali podjednako važni kao i sam fudbal. Sport koji pripada svima nama i koji su, u biti, stvorili siromašni.
I upravo tu leži suština aktuelne krize – pitanje nije da li je Đani Infantino uspešan predsednik FIFA. Pitanje je da li je, u nastojanju da svetski fudbal učini bogatijim, počeo da menja njegovu suštinu.