Hiljade preduzeća širom sveta trude se da zauzmu svoje mesto u onome što bi mogao da bude rudnik zlata i poslovi vredni milijarde dolara: rekonstrukciji Ukrajine kada se rat završi, "piše Njujork tajms"
Kako navode, brojne svetske firme žele taj posao. Ali u njihovom biznis planu ima "manjih" pukotina: niko ne zna kada će se sukob završiti, ko će voditi obnovu, a još manje sa kojim parama će se to raditi.
Zato brojne svetske kompanije samo žele da se među prvima upišu u listu zainteresovanih, ali malo ko je spreman da sam traži investitore, a još manje ulaže sopstveni novac.
"Velika ljudska tragedija je nezaobilazno i velika ekonomska prilika", konstatuje njujorški list.
Prvi proračuni obnove fizičke infrastrukture kreću se od 138 milijardi dolara do 750 milijardi dolara. Odlična "ekonomska prilika" da se ugrabi svoje mesto na "najvećem svetskom gradilištu", kako ga vidi Ukrajinska privredna komora.
Odakle novac?
Da li će poteći silne milijarde za obnovu Ukrajine, daleko je od sigurnog, konstatuje se u tekstu.
Dugoročna rekonstrukcija neće zavisiti samo od ishoda sukoba već i od toga koliko su SAD i Evropska unija spremne da za nju odvoje.
A one su, nije zgoreg napomenuti, trenutno prilično zauzete kalkulacijama koliko naoružanja poslati Kijevu, kako obnoviti zalihe municije koja se u ogromnim količinama troši u borbama i kako se izboriti sa sve neizvesnijom ekonomskom situacijom kod kuće.
Ukrajina i nekoliko evropskih država snažno zagovaraju ideju o konfiskaciji ruske zamrznute imovine i korišćenju tih sredstava za obnovu, ali pojedini skeptici, uključujući tu i zvaničnike Bajdenove administracije dovode u pitanje zakonitost takvih poteza.
Svi bi da nešto da prodaju
Više od 300 kompanija iz 22 zemlje prijavilo se za trgovački sajam "Obnovimo Ukrajinu" u Varšavi ove nedelje, u Davosu je sala u kojoj se raspravljalo o investicijama i planovima za izgradnju bila dupke puna, dok je u Parizu u decembru više od 700 kompanija prisustvovalo događaju sa istom tematikom koju je organizovao francuski predsednik Emanuel Makron.
List, međutim, prenosi izjavu izvršnog direktora "Ukrajin investa" Sergeja Civkača, dok ga opisuje kako pijucka pivo nekoliko blokova od centralnog trga u Lavovu. On je zadovoljan interesovanjem stranih investitora, ali…
"Svi oni kažu: želimo da pomognemo obnovi Ukrajine. Ali da li želite da investirate svoj novac ili samo želite da prodajete robu i usluge? To su dve različite stvari. Većina ih je zainteresovana da nešto proda", kaže Civkač.
Ključno pitanje je i ko će da kontroliše novac, ko će da sklapa ugovore i ono s početka – ko će to da plati. Žustre debate EU, SAD i Svetske banke oko kontrole novca, kojeg još nema, još uvek traju.
Ukrajinska vlada obećava nagrade investitorima koji ranije uđu u obnovu, ali ta mogućnost nosi svoje poslovne rizike, konstatuje se u tekstu.
Danski dronovi i poslovne prilike
Neki malo toga prepuštaju slučaju. Kako se navodi, u mestima poput Mikolajeva, gde su radile brojne danske kompanije, predstavnici danskog biznisa dronovima su nadletali razoreno područje kako bi bili sigurni kakva će rekonstrukcija biti potrebna i kakvi bi ugovori trebalo da budu.
Ili za koje se moguće ugovore u nekoj neodređenoj budućnosti vredi nadmetati.
Nemačka i Francuska najavile su da će država osiguravati firme koje učestvuju u obnovi Ukrajine ako dođe do gubitaka.
Francuski ministar finansija Bruno le Mer rekao je da su tri francuske firme dobile ugovore za projekte u Ukrajini vredne ukupno oko sto miliona evra: jedna za izgradnju 30 pontonskih mostova, a dve za obezbeđivanje semena ukrajinskim poljoprivrednicima.
Biznis sa "Blekrokom"
Uz to, Zelenski je prošle godine sklopio dogovor sa izvršnim direktorom "Blekroka" Lorensom Finkom da "koordiniraju investicione napore u obnovi ratom razorene zemlje".
Američki investicioni fond savetovaće Kijev kako da finansira rekonstrukciju zemlje besplatno, kako se navodi, ali sa mogućnošću da "Blekrok" ima uvid u interese investitora.
Dodaje se da je Finka u posao uveo australijski rudarski magnat Endrju Forest koji je najavio da će osnovati fond za obnovu Ukrajine i u njega sam priložiti 500 miliona dolara početnih investicija.
Fond će voditi zajedno sa "Blekrokom" i nadaju se da će prikupiti 25 milijardi dolara od nezavisnih fondova koje kontrolišu vlade i privatni investitori, a sve kako bi uložili u obnovljive izvore energije u "ratom razorenim područjima".
Forest je međutim jasno stavio do znanja da će sredstva biti dostupna "čim se ruske snage povuku sa teritorije Ukrajine" – nikako pre toga.