Studentski protesti koji su danima potresali Indiju zbog afere sa curenjem testova za prijemne ispite nisu otvorili samo pitanje odgovornosti vlasti i poverenja u obrazovni sistem. Oni su pokrenuli i mnogo širu raspravu – koliko daleko država može da ide u nadzoru građana uz pomoć veštačke inteligencije.
Dok vlast tvrdi da je cilj bio očuvanje javnog reda i identifikacija osoba sa kriminalnim dosijeima, aktivisti upozoravaju da je policija u Delhiju tokom protesta prvi put u velikom obimu koristila tehnologiju za prepoznavanje lica i biometrijski nadzor. Spor je u međuvremenu stigao i pred sudove.
Kamere koje "čitaju" lica
Prema navodima indijskih medija, policija Delhija rasporedila je najmanje tri mobilna nadzorna vozila pod nazivom "ikšana" (oko), opremljena sa osam kamera postavljenih na teleskopski stub koji omogućava pregled od 360 stepeni.
Snimci koje kamere prikupljaju u realnom vremenu obrađuju se pomoću softvera zasnovanog na veštačkoj inteligenciji. Sistem analizira karakteristične crte lica okupljenih i upoređuje ih sa policijskim bazama podataka kako bi pronašao moguće podudarnosti.
Policija navodi da je cilj bio da među hiljadama demonstranata identifikuje osobe sa kriminalnim dosijeima ili one protiv kojih se vode krivični postupci.
Pored mobilnih vozila, oko mesta protesta u oblasti Džantar Mantar postavljene su dodatne kamere povezane sa mobilnim policijskim komandnim centrom, dok su, prema tvrdnjama medija, policajci koristili i "meta" pametne naočare za fotografisanje učesnika protesta.
Prisutnost sistema za nadzor izazvala je nelagodu među demonstrantima. Mnogi studenti pojavili su se sa maskama preko lica, strahujući da bi njihovo učešće na protestu moglo završiti u policijskoj bazi podataka. Pojedini učesnici protesta tvrdili su i da su im policajci pretili da će njihove fotografije poslati roditeljima.
"Nema nadzora"
Zanimljivo je da su, uprkos izjavama policijskih zvaničnika o korišćenju savremene tehnologije, predstavnici vlade zauzeli drugačiji stav. Državni pravobranilac Tušar Mehta rekao je pred Višim sudom u Delhiju da nije bilo nikakvog nezakonitog nadzora.
"Nema špijuniranja. Nema nadzora", rekao je Mehta, tvrdeći da su snimanja predstavljala uobičajene mere za očuvanje javnog reda i mira.
Istovremeno, vlast je saopštila da su se među demonstrante infiltrirali "asocijalni elementi", kao i da je policija identifikovala oko 1.000 osoba koje imaju kriminalni dosije ili se protiv njih vode postupci, uključujući i za teška krivična dela.
Da li zakon prati tehnologiju? Upravo je to postalo centralno pitanje čitavog slučaja.
Organizacija Internet Freedom Foundation (IFF) zatražila je od policije da odmah obustavi korišćenje tehnologije za prepoznavanje lica tokom mirnih protesta, tvrdeći da za njenu primenu ne postoji jasan pravni okvir. Pozivajući se na raniju prepisku sa policijom Delhija, IFF navodi da sama policija priznaje kako nema posebna pravila koja uređuju upotrebu sistema za prepoznavanje lica.
Organizacija upozorava i da softver podudarnost od 80 odsto smatra pozitivnim rezultatom.
"Kada se takva matematika primeni na masu ljudi, ona proizvodi osumnjičene", ocenjuje IFF.
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da, prema tvrdnjama aktivista, nikada nije sprovedena procena uticaja ove tehnologije na pravo na privatnost, iako je Vrhovni sud Indije još 2017. godine privatnost proglasio osnovnim pravom građana.
Nejasno je i na osnovu kojih baza podataka policija radi poređenje. Aktivisti upozoravaju da bi sistem mogao biti povezan sa nacionalnom bazom biometrijskih podataka, koja obuhvata stotine miliona građana i već koristi tehnologiju za prepoznavanje lica.
Slučaj pred sudom
Studentkinja i aktivista Aiše Goš zatražila je od Višeg suda u Delhiju da proglasi masovni biometrijski nadzor demonstranata neustavnim i naloži uništavanje svih ličnih podataka prikupljenih tokom protesta. Ona je od suda zatražila i da utvrdi jasna pravila o tome kada i pod kojim uslovima policija može koristiti ovakve tehnologije.
U međuvremenu, jedan poslanik opozicione Komunističke partije Indije podneo je i tužbu u javnom interesu Vrhovnom sudu, osporavajući zakonitost upotrebe sistema za prepoznavanje lica.
Iako će konačnu reč dati sudovi, rasprava koja se otvorila već sada prevazilazi studentske proteste. Pitanje više nije samo kako policija održava javni red tokom demonstracija, već i da li razvoj veštačke inteligencije menja granice između bezbednosti i prava građana na privatnost i mirno okupljanje.