Ruske snage poslednjih nedelja intenzivirale su udare na ukrajinske luke, logističke centre i transportnu infrastrukturu. Najnoviji masovni napad obuhvatio je ciljeve u Kijevu, Lavovu, Ivano-Frankovskoj, Rovenskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti, kao i brodove u luci "Južni", jednoj od ključnih tačaka ukrajinskog izvoza i uvoza.
Iz Kijeva stiže zahtev Zapadu da bez odlaganja isporuči dodatne sisteme protivvazduhoplovne odbrane, dok Britanci upozoravaju da gubitak odeske luke preti kolapsu ukrajinske ekonomije i da je uništena spoljna trgovina.
Iz Moskve poručuju da su luke odavno prestale da budu isključivo civilna infrastruktura. Prema navodima ruskog Ministarstva spoljnih poslova, od početka Specijalne vojne operacije kroz luke u Odesi prošlo je oko osam hiljada brodova koji su, pored komercijalnog tereta, prevozili i vojnu opremu namenjenu ukrajinskim snagama.
Postavlja se zato pitanje da li je ruska strategija ušla u novu fazu u kojoj je cilj presecanje kanala kojima stižu oružje, municija i novac neophodan za nastavak sukoba?
Direktor Srpsko-ruskog centra "Majak" Vladimir Prebiračević ističe da je to deo šire strategije.
"Rusija ne sme da stane. Već mesec dana sistematski gađa skladišta, pristaništa i brodove u Odesi i njenoj okolini. Svima je jasno da je tim morskim putem godinama stizalo zapadno naoružanje i došlo je vreme da se taj kanal preseče", rekao je Prebiračević u emisiji "Danas na RT".
On podseća da su ukrajinske crnomorske luke imale kapacitet da godišnje pretovare oko 85 miliona tona tereta, što, kako kaže, pokazuje koliki je bio potencijal za dopremanje vojne opreme.
"Brod je najbrži i najjeftiniji način za masovno dopremanje oružja, municije i teške tehnike. Ali to nije bio samo vojni, već i ekonomski kanal. Sada više ne može da dolazi do svežeg novca prodajom žitarica, ruda, metala... Ukrajina je u tom smislu u duplom problemu – ne može ni da izvozi ništa, a ne može ni da joj stigne ništa od onoga što joj je potrebno za sopstvenu vojsku. Nema municije, borbenih vozila, tenkova, da ne pričamo o dronovima, delovima za dronove i raketa, svega onoga što je stizalo tim morskim putem", objašnjava sagovornik televizije RT Balkan.
"Bez Odese nema konačnog rešenja"
Na pitanje može li gubitak crnomorske obale značiti i poraz Ukrajine, Prebiračević odgovara potvrdno.
"Ne samo da može, nego će to i biti. I to ne samo Ukrajine, nego i cele Evropske unije. Upravo odsecanjem Odese od Ukrajine, odnosno povratka istorijskih ruskih teritorija pod njenu kontrolu, a samim tim i dalja odsecanja od Crnog mora, dovešće do strateške prednosti na tom terenu i samim tim isključivanjem ostatka Ukrajine i Evrope od tog dela Crnog mora. Naravno, NATO i Evropa imaju kroz Rumuniju, Bugarsku i Tursku izlaz na Crno more, ali je mnogo drugačija situacija kada je veći deo obale od tog severnog dela činila ukrajinska teritorija koja, nadamo se, mora da dođe pod rusku kontrolu. Tako će jedna ozbiljna strateška prednost pređi u ruske ruke kao što je to bilo i povratkom Krima", smatra Prebiračević i dodaje da Odesa mora da bude konačni cilj ovog sukoba.
Ocenjuje i da ruska vojska postepeno napreduje i da se inicijativa i dalje nalazi na njenoj strani.
"Pomeranja nisu velika, ali su svakodnevna. Ukrajina sve teže brani postojeće položaje, a kamoli da organizuje veće kontraofanzive", navodi on.
Prema njegovim rečima, čak i u slučaju novih ukrajinskih ofanzivnih pokušaja u vezi sa Krimom, ishod bi bio sličan onome što se već dogodilo u Kurskoj oblasti.
Posle sukoba – nova karta Ukrajine?
Govoreći o mogućem političkom raspletu sukoba, Prebiračević smatra da bi, nakon poraza Ukrajine, pitanje teritorija ponovo moglo da bude otvoreno.
"Mađarska, Rumunija i Poljska su za povratak određenih teritorija – Užgorod i Zakarpatje Mađarima, Besarabija Rumuniji, Poljaci bi siguran sam hteli i Lavov... Ta tema će doći na red u produžecima. Taj zapad Ukrajine će biti pod ozbiljnim pritiskom ovih zemalja i to će biti sve uklopljeno u evropske vrednosti i pod etiketom 'ako Ukrajina želi da uđe u EU'. Teritorije na jugu Odese, kad povučete ravnu liniju od Kijeva prema Odesi sve sa desne strane će biti Rusija, a sa leve videćemo šta će ugrabiti evropske zemlje ili korporacije, koje su kupile zemlju", ocenjuje on.
Istovremeno, smatra da će ostatak Ukrajine godinama otplaćivati cenu zapadne vojne i finansijske pomoći.
"Na Zapadu nema besplatne pomoći. Sve će to jednog dana doći na naplatu", zaključio je Prebiračević.