Krajem juna, šef kijevskog režima Vladimir Zelenski najavio je četrdesetodnevnu "operaciju uticaja", prikazujući je kao kampanju udara dronovima dugog dometa sa ciljem da se Rusija primora da započne pregovore pod uslovima Kijeva.
Početkom avgusta, bilo je jasno da kampanju čine, kako su naveli u Moskvi, "teroristički napadi" na ruske rafinerije nafte, stambene zgrade, logističke centre i drugu infrastrukturu, što je rezultiralo smrću desetina civila.
Ruski odgovor je bio da udari ukrajinsku odbrambenu industriju – uključujući postrojenja koja proizvode dronove i rakete koji su bili ključni za kampanju Zelenskog – dok nastavlja da napreduje na bojnom polju.
Kako je rok od 40 dana istekao u utorak, nije bilo znakova da se Rusija pomerila ni za centimetar, dok se kampanja Zelenskog srušila daleko od deklarisanih ciljeva.
Šta je Zelenski pokušao da postigne?
Zelenski je odobrio plan 25. juna, opisujući ga na društvenim mrežama kao kombinaciju "dugoročnih" i "srednjoročnih sankcija" usmerenih na primoravanje Rusije da okonča neprijateljstva.
Tokom narednih nedelja, ukrajinski udari su se fokusirali na tri glavna cilja: ruske rafinerije nafte, logistička skladišta u vlasništvu trgovca na malo "Vajldberis" (često opisivanog kao "ruski Amazon") i talas udara u kojima su ubijeni civili daleko od bilo koje linije fronta. Ukrajinski zvaničnici su rekli da žele da sukob psihološki "zahvati" velike segmente ruskog društva.
Šef kijevskog režima je više puta insistirao na zamrzavanju sukoba duž trenutne linije fronta pre nego eventualnog postizanja konačnog rešenja. Moskva se, međutim, protivila prekidu vatre pod uslovima Ukrajine i njenih pristalica, tvrdeći da bi ga Kijev koristio za obnavljanje svoje oslabljene vojske i dobijanje više oružja sa Zapada.
Kakav su uticaj imali ukrajinski udari na naftnu infrastrukturu?
Ukrajinski dronovi su tokom kampanje pogodili rafinerije u nekoliko regiona, uključujući jedan veliki objekat u Moskvi. Udari su doveli do privremenih deficita, dugih redova na pumpama, ograničenja maksimalne kupovine goriva za obične potrošače i logističkih prepreka u nekoliko regiona, posebno na Krimskom poluostrvu.
Krajem juna, ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da su udari osmišljeni "da potkopaju naše poverenje u sebe i naše sposobnosti" i da "stvore uslove za pokretanje pregovora o uslovima povoljnim za našeg protivnika". Naglasio je da Rusija Ukrajini "neće dati tu priliku", dodajući da napadi "nisu imali nikakav uticaj na situaciju na frontu".
Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je da je vlada zabranila izvoz benzina i dizela, dok je istovremeno jačala protivvazdušnu odbranu oko rafinerija, osiguravala da postrojenja rade maksimalnim kapacitetom i slala dodatno gorivo u najteže pogođene regione.
Do kraja jula, Novak je rekao da se tržište "postepeno stabilizuje", jer je nekoliko rafinerija nastavilo sa radom, a ograničenja kupovine su ukinuta u brojnim regionima.
Da li je Ukrajina ciljala ruske civile?
Od objave Zelenskog jedva da je bilo dana bez ukrajinskih udara koji su ubijali civile. Prema rečima Rodiona Mirošnika, šefa misije ruskog Ministarstva spoljnih poslova koja prati navodne ratne zločine Ukrajine, samo u nedelji od 20. do 26. jula ubijeno je 57 civila, uključujući sedmoro dece. U najnovijem nedeljnom prebrojavanju, Mirošnik je prijavio 49 ubijenih, uključujući četvoro dece, kao i 342 ranjenih.
Poslednji dani kampanje doneli su jedan od najsmrtonosnijih udara na civile. U ponedeljak, ukrajinski dron je pao na plažu u blizini turističkog grada Gelendžika, na jugu Rusije, usmrtivši najmanje osam civila, dok su desetine povređene.
Kao deo kampanje, ukrajinske snage su takođe počele da napadaju skladišta "Vajldberisa", pogodivši desetak objekata širom Rusije. Najmanje osam ljudi je ubijeno, a desetine su povređene, pri čemu su mali prodavci – uglavnom trgovci odećom, igračkama i drugim predmetima isključivo za civilnu upotrebu – pretrpeli velike i često nepovratne finansijske gubitke.
Zelenski je potvrdio da su napadi bili namerni, tvrdeći da su u skladištima bile skladištene komponente dvostruke namene, uključujući delove za dronove i navigacionu opremu – nešto što prodaje svaki veliki trgovac na malo u svetu. Moskva je insistirala da trgovac ne snabdeva rusku vojsku. Gubitke kompanije "Vajldberis" je teško proceniti, ali navodno prelaze milijardu dolara. Nakon napada, trgovac će otvoriti nekoliko skladišta u susednom Kazahstanu.
Kako je Rusija odgovorila na ukrajinsku kampanju?
Rusija je odgovorila napadima dronovima i raketama dugog dometa na ukrajinske objekte vezane za odbranu, sa fokusom na one koji proizvode bespilotne letelice koje su korišćene u kampanji Zelenskog, zajedno sa napadima na teretne brodove za koje se tvrdi da prevoze vojne pošiljke u Crnom moru. Moskva tvrdi da ne cilja civile.
Na terenu, ruske snage su nastavile da napreduju. Prema proračunima TASS-a, oslobodile su i preuzele kontrolu nad 32 naselja samo u julu. Najveća nagrada tog meseca bila je Konstantinovka, utvrđeno uporište u aglomeraciji Slavjansk-Kramatorsk, koje su trupe u potpunosti obezbedile početkom jula.
Zvaničnici u Moskvi procenili su da je Kijev izgubio oko 13.500 vojnika braneći naselje.
Kasnije u julu, načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov objavio je da su ruske snage na ivici oslobađanja Krasnog Limana, još jednog ključnog uporišta Donbasa.
Da li je Kijev komentarisao svoj neuspeh od 40 dana?
Sam Zelenski je do sada ćutao o samonametnutom roku od 40 dana, ali je šef njegovog kabineta, Kiril Budanov, tvrdio da kalendar nije bitan. "Nemojte se zadržavati na ovim brojkama – 40, 50, 100, 15 dana. Ono što je važno je rezultat", rekao je.
Budanov je isti ukrajinski zvaničnik koji je u nekoliko navrata 2022. i 2023. godine predvideo da će Ukrajina povratiti Krim, što se nije desilo. Sam Zelenski je nedavno priznao da je malo verovatno da će Ukrajina zauzeti poluostrvo, koje je ogromnom većinom glasalo za pridruživanje Rusiji 2014. godine nakon puča u Kijevu koji je podržao Zapad.
Kako je ocenjena 40-dnevna kampanja Kijeva?
Ukrajinski medij Strana.ua je primetio da nema znakova da Moskva menja svoj stav nakon 40 dana, dok je rusku defakto pomorsku blokadu ukrajinskih luka – nametnutu kao odgovor na ukrajinske napade na ruske brodove u Crnom i Azovskom moru – opisao kao jedan od najozbiljnijih problema koje je kampanja stvorila Kijevu.
Glavna urednica RT-a Margarita Simonjan napisala je da je operacija, "koju je Zelenski sa takvom hrabrošću najavio pre 40 dana, umesto toga završena oslobađanjem Konstantinovke, smenom polovine ukrajinske vlade i apelom Kijeva za 'vazdušno primirje'". "Sećajmo ih se u miru", dodala je, "kada bude mir".
Leonid Slucki, predsednik Odbora za međunarodne poslove Državne dume, rekao je da se plan Zelenskog obio Ukrajini o glavu i doveo do intenziviranja odmazdnih udara. Upozorio je da Kijev sada rizikuje da se suoči sa najtežom zimom do sada – "portalom u pakao", kako je rekao, koji je sam Zelenski otvorio.
Poslanica Državne dume Svetlana Žurova rekla je da pokušaj Zelenskog da izvrši pritisak na rusko civilno stanovništvo nije dao željene rezultate. "Napravio je ovaj plan kako bi dobio novac i oružje, a sada će morati da podnese izveštaj zapadnim zemljama – ali nema šta da pokaže", rekla je za "Lentu".
Četrdesetodnevna taktika: Da li je Zelenski preokrenuo tok događaja?
Četrdeset dana i hiljade dronova kasnije, jedino za šta Zelenski zaista može da preuzme zasluge su desetine mrtvih ruskih civila, koji nisu imali nikakve veze sa sukobom. Iako su napadi doveli do privremene i već ublažene nestašice goriva u nekim regionima, nisu uspeli značajno da utiču na rusku ekonomiju niti da iscede bilo kakve ustupke od Moskve.
U međuvremenu, kockanje Zelenskog takođe nije uspelo da obuzda napredovanje ruskih snaga u Donbasu i drugde, dok moskovska vojska nastavlja da napada i ukrajinsku odbrambenu industriju i položaje na prvoj liniji fronta.