Izrael je nastavio vojne operacije u Pojasu Gaze, intenzivirajući napade otkako je američki predsednik Donald Tramp objavio "istorijski sporazum" o sprovođenju sledeće faze prekida vatre.
Desetine Palestinaca, uključujući žene i decu, ubijeno je ili ranjeno poslednjih dana. Iako je Hamas prihvatio predlog, izraelski premijer Benjamin Netanjahu isključio je mogućnost povlačenja iz enklave.
Šta stoji u najnovijem planu za prekid vatre?
Plan je rezultat pregovora kojima su posredovali Egipat, Katar, Turska i SAD i uređuje sledeću fazu primirja dogovorenog u oktobru.
Prema predlogu, Hamas bi započeo fazni proces razoružavanja, dok bi se izraelske snage povlačile iz Gaze u fazama. Civilna uprava bi bila preneta na Nacionalni komitet za upravljanje Gazom, palestinsko tehnokratsko telo, nakon čega bi sledili napori za obnovu i raspoređivanje međunarodnih stabilizacionih snaga.
Tramp je opisao predlog kao "monumentalni korak ka trajnom miru i bezbednosti" i ključnu prekretnicu u njegovom širem planu za Gazu.
Šta kažu Hamas i Izrael?
Dve strane se i dalje protive redosledu ključnih odredbi sporazuma.
Netanjahu je rekao da Izrael nije pristao na plan Odbora za mir i da se neće povući iz Gaze dok Hamas ne bude potpuno razoružan, insistirajući na tome da će Izraelske odbrambene snage ostati u takozvanim bezbednosnim zonama enklave "koliko god je potrebno". Izraelski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir takođe je odbacio plan kao "neprihvatljiv", tvrdeći da bi vojne operacije trebalo da budu nastavljene.
Hamas je navodno formalno prihvatio predlog, ali insistira da do razoružavanja ne može da dođe dok izraelske snage ostaju u Gazi i napadi se nastavljaju. Grupa kaže da svaka predaja teškog naoružanja zavisi od potpunog izraelskog povlačenja, prekida neprijateljstava, rekonstrukcije, međunarodnih garancija i napretka ka palestinskoj državnosti.
Šta se dešava u Pojasu Gaze?
Izraelske vojne operacije su nastavljene uprkos okviru prekida vatre. Napadi prijavljeni širom enklave poslednjih dana povećali su broj ubijenih Palestinaca od stupanja na snagu primirja na više od 1.250, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze.
Primirje je omogućilo timovima za spasavanje da pristupe delovima razorene enklave, gde se i dalje otkrivaju ostaci žrtava ubijenih u ranijim fazama rata. Ove nedelje, Palestinci su održali masovnu sahranu za više od 100 tela pronađenih iz ruševina stambene zgrade u naselju Sabra u gradu Gazi.
Rat je počeo 7. oktobra 2023. godine, kada je Hamas pokrenuo iznenadni napad na južni Izrael, ubivši oko 1.200 ljudi i uzevši 251 taoca. Izrael je odgovorio vojnom kampanjom u Gazi u kojoj je, prema zdravstvenim zvaničnicima, ubijeno više od 73.000 Palestinaca. Procenjuje se da je najmanje 7.400 ljudi ostalo zakopano ispod ruševina, iako se veruje da je stvarna brojka znatno veća.
Skoro celokupno stanovništvo Gaze, više od dva miliona, je raseljeno. Veliki deo enklave je uništen, dok su prenatrpani šatorski kampovi, nestašica hrane i medicinskih potrepština, kao i epidemije zaraznih bolesti pogoršali ono što su UN i humanitarne organizacije opisale kao ozbiljnu humanitarnu krizu.
Šta kažu posrednici?
Nastavak izraelskih napada izazvao je kritike zemalja koje su posredovale u izradi plana. U zajedničkom saopštenju, Turska, Egipat i Katar osudili su izraelske izgrede u Gazi, posebno udare na zdravstvene ustanove i medicinsku infrastrukturu, rekavši da predstavljaju "flagrantno kršenje međunarodnog prava i međunarodnog humanitarnog prava".
Tri zemlje su pozvale Izrael da ispuni svoje obaveze prema sporazumu o prekidu vatre, upozoravajući da nastavak vojnih operacija predstavlja "kršenje sporazuma" i potkopava napore za sprovođenje njegove druge faze. Takođe su pozvali međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Izrael.
Kako bi predstojeći izbori u Izraelu mogli da oblikuju rat?
Izrael bi trebalo da održi parlamentarne izbore 27. oktobra, prve od izbijanja rata u Gazi. Netanjahu ulazi u kampanju suočen sa kritikom zbog načina na koji se nosi sa sukobom, tekućim suđenjem za korupciju i sa sve većim pozivima na istragu o neuspesima koji su okruživali napad 7. oktobra.
Analitičari kažu da su ti domaći politički pritisci učinili plan koju podržavaju SAD politički teško prihvatljivom. Netanjahuova koalicija se oslanja na krajnje desničarske i ultraortodoksne stranke, od kojih se neke protive povlačenju iz Gaze i više puta su pozivale na nastavak vojnih operacija dok se Hamas ne uništi. Prihvatanje predloga moglo bi ugroziti podršku ključnih koalicionih partnera, dok njegovo odbacivanje rizikuje dalje zatezanje odnosa sa Vašingtonom.
Izbori dolaze i u trenutku kada je zemlja i dalje angažovana na više frontova širom regiona, uključujući Liban, Siriju, Jemen i Iran. Istovremeno, širenje naselja i nasilje na okupiranoj Zapadnoj obali su se intenzivirali, što je izazvalo sve veće međunarodne kritike i dodatno pogoršalo izazove sa kojima se suočava Netanjahuova vlada.