Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da sukob u Ukrajini nije počeo u februaru prošle godine, već 2014", što je dijametralno suprotno od priče koju Zapad forsira već godinu dana da je ruski predsednik Vladimir Putin "ničim izazvan" izvršio "agresiju" na Ukrajinu.
"Drugo što ću reći je da rat nije počeo u februaru prošle godine. Rat je počeo 2014. A od 2014. NATO saveznici pružaju podršku Ukrajini, obukom, opremom, tako da su ukrajinske oružane snage mnogo jači 2022. nego što su bili 2020. i 2014. I naravno, to je napravilo ogromnu razliku kada je predsednik Putin odlučio da napadne Ukrajinu“, rekao je Stoltenberg.
Rusija je 24. februara pokrenula Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Predsednik Vladimir Putin nazvao je njen cilj "zaštitom ljudi koji su bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane režima u Kijevu osam godina". On je napomenuo da je operacija iznuđena mera jer Rusiji "nije ostavljena nikakva šansa da uradi drugačije".
Putin je više puta ponovio da je Rusija 30 godina pokušavala da se dogovori sa NATO o principima bezbednosti u Evropi, samo da bi se suočila ili sa ciničnom obmanom i lažima, ili sa pokušajima pritiska i ucena, dok se Alijansa, uprkos protestima Moskve, stalno širila i približavala granicama Ruske Federacije.
Reakcija na komentar odlazećeg šefa NATO za sada nema, iako je do sada svako sa Zapada ko bi izrazio drugačije mišljenje od nametnutog narativa SAD i EU bio prozvan za "rusku marionetu".
Neke stvari su ipak uspele da procure, čak i sa Zapada:
Podsećanja radi, sadašnja ukrajinska vlada je stvorena 2014. godine nakon nasilnog puča koji je podržala Amerika, a protiv izabranog predsednika Viktora Janukoviča. Takozvana "Majdanska revolucija" sebe je predstavila kao pro-EU i liberalnu, ali se, pisao je Bi-Bi-Si, oslanjala na ultranacionalističke terorističke milicije kao što je "Desni sektor".
Prema pisanju "Frans 24", tadašnja nova ukrajinska vlada zabranila je ruski jezik u školama i kompanijama, iako je za većinu stanovnika regiona Donbasa, ali i šire, ruski maternji jezik.
Pre februara 2022, Ukrajina je već izgubila oko 14.000 života boreći se da spreči trajno otcepljenje etnički ruskih provincija Lugansk i Donjeck (cifra od 14.000 uključuje smrt sa obe strane građanskog rata u istočnoj Ukrajini), preneo je "Vašington post" u januaru 2022.
Čak su i Ujedinjene nacije i "Blumberg" pisali o tome kako je ukrajinska vlada često isključivala vodu na spornim teritorijama, uključujući Krim.
U međuvremenu "Fejsbuk" je dozvolio hvaljenje ukrajinskog neonacističkog bataljona Azov, što sasvim sigurno nije u skladu sa njihovom politikom sprečavanja širenja govora mržnje, ali je valjda u redu ako se hvale "naši nacisti".
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je prošle godine, prema pisanju "UAVajer" portala, sugerisao da će, ako zemlja ne bude primljena u NATO nastaviti da ponovo naoružava zemlju nuklearnim oružjem. Iako je "Njujork tajms" izveštaj nazvao "Putinovom teorijom zavere", ne treba zaboraviti činjenicu da su te reči u više navrata došle direktno iz usta ukrajinskog predsednika.