Sukob u Ukrajini, prvi veliki konflikt visokog intenziteta u Evropi posle 1945. godine, naterao je vlade brojnih zemalja, ne samo evropskih, da počnu da preispituju sve: od stanja u skladištima municije, sistema naoružanja i lanaca snabdevanja do vojnih doktrina, piše "Blumberg".
Efekti sukoba nisu ograničeni samo na zemlje ukrajinskom susedstvu, njegove posledice razmatraju i Kina, Indija, Tajvan i Sjedinjene Američke Države.
Prema rečima francuskog vojnog analitičara i nekadašnjeg savetnika vlade Fransoa Ajsbura, posthladnoratovska era je završena i armije brojnih država sada se bave pitanjima odbrane jer je jasno da nijedna država, uključujući i Ameriku, nema dovoljno zaliha potrebnih za duži sukob visokog intenziteta.
Najveći poligon za odbrambenu industriju u modernoj istoriji
Analizirajući posledice rusko-ukrajinskog konflikta, Kraljevski institut združenih snaga ističe u svojoj studiji urađenoj za potrebe Velike Britanije da je važno obezbediti oružje, dronove i dobru komunikaciju na bojnom polju zasnovanu na savremenim tehnologijama.
Ministri odbrane NATO-a su ove nedelje na konferenciji u Minhenu potpisali nove političke smernice u kojima pozivaju članice da više ulažu u protivvazdušnu odbranu, kapacitete za udare u veću dubinu teritorije i teže snage, istovremeno naglašavajući potrebu za većim ulaganjem u digitalnu modernizaciju.
Očekivano, vojna industrija doživljava svoj procvat i njihove akcije rastu.
Kako se ukazuje u grafikonima koji prate tekst "Blumberga", od januara prošle godine do februara 2023, akcije nemačkog "Rajnmetala", koji proizvodi naoružanje i municiju za tenkove "leopard", porasle su za 190 odsto, švedskog "Saba", proizvođača lakog antitenkovskog naoružanja nove generacije (NLAW), za 125 odsto, a francuskog "Talesa", koji pravi protivraketne odbrambene sisteme (SAMP/T), za 72 odsto.
Proizvođači oružja, kako se dodaje, posmatraju kako ratna mešavina doniranog oružja zapadne proizvodnje protiv ruskog modernizovanog arsenala stvara verovatno najveći poligon za proizvode odbrambene industrije u modernoj istoriji.
Mnogo planiranih milijardi evra i malo municije
Konstatuje se da je za većinu NATO članica sukob u Ukrajini bio šok i da su godinama unazad smanjivale svoje vojne budžete i prodavale ili rashodovale znatne količine starog naoružanja smatrajući da je veliki kopneni konflikt malo verovatan.
Nemačka, čiji je samo zapadni deo osamdesetih godina prošlog veka imao hiljade tenkova, sada ima 321, dok Velika Britanija, koja je sredinom osamdesetih godina prošlog veka izdvajala četiri odsto bruto domaćeg proizvoda za oružane snage od 325.000 pripadnika, sada troši oko polovine tog iznosa i ima oko 150.000 pripadnika mešovitih snaga.
Poljska izdvajanja za odbranu porasla su više od dva puta prošle godine, uključujući tu opredeljenih 97,4 milijardi zlota (oko 22 milijarde dolara) iz državnog budžeta i dodatnih 30 do 40 milijardi zlota za vanbudžetski vojni fond osnovan prošle godine. Vlada je odlučila da četiri odsto BDP-a izdvaja za vojsku, više nego što je bilo koja članica NATO-a izdvajala za te potrebe pre ukrajinskog konflikta.
Nemačka, najveći donator teškog naoružanja Ukrajini, opredelila je 107 milijardi dolara za vojne potrebe, oko dva odsto BDP-a, što je standard koji zahteva i NATO, ali ga ova država godinama nije ispunjavala. Pozivajući se na upućene izvore, navodi se da Nemačka planira da sledeće godine poveća vojni budžet za 10 milijardi dolara, a značajna ulaganja planira i vojna industrija.
"Rajnmetal AG" uložiće stotine miliona evra u nove fabrike i proizvodne pogone kod kuće i u susednim zemljama, poput Mađarske kako bi povećao proizvodnju municije i tenkova.
"Dil difens" planira povećanje proizvodnje svog protivraketnog sistema IRIS-T, koji bi trebalo da ima ključno mesto u inicijativi nemačkog kancelara Olafa Šolca da se stvori evropski odbrambeni protiv-raketni sistem – "Juropijan skaj šild" čije su kreiranje podržali 13 članica NATO-a i Finska.
Francuska, takođe, planira restruktuiranje svojih oružanih snaga i opredelila je 400 milijardi dolara u narednih šest godina za vojne potrebe.
Otrežnjujući bi trebalo da bude podatak da ruske snage u regionu istočnog Donbasa trenutno za nedelju dana potroše teške artiljerijske municije koliko su topovi "cezar" kalibra 155 milimetara francuskog "Nekstera" potrošili za 13 godina obuke i angažovanja u Avganistanu, Libanu, Maliju i Iraku.
Situacija je još ozbiljnija u britanskoj vojsci, koja bi prema studiji Kraljevskog instituta združenih snaga, celokupne zalihe municije kalibra 155 milimetara, ako bi ih trošila brzinom kojom to čini ruska artiljerija u Donbasu, potrošila za svega dva dana.
Velika Britanija tokom narednih nedelja revidiraće svoje strateške vojne dokumente, budući da se i oni najskoriji iz 2021. smatraju zastarelim, i zatražiti dodatnih 10 milijardi funti za vojsku, rekao je neimenovani izvor iz vojnih krugova "Blumbergu".
Mađarski premijer Viktor Orban naredio je posle sastanka NATO u julu prošle godine ministru odbrane da znatno poveća odbrambene sposobnosti vojske. Orban nije poslao oružje Ukrajini i zamera na uvođenju sankcija Rusiji, ali se takođe naoružava, možda zabrinut zbog položaja Mađarske u centralnoj Evropi "na vetrometini", navodi se u tekstu.
Mađarska je naručila 45 tenkova "leopard 2", 218 oklopnih vozila "links", nepoznat broj "erbas 225" helikoptera, nemačke pancer haubice PzH2000s, kao i američki radarski sistem NASAMS za svoje vazdušne snage.
Američke vojne igre oko Tajvana
Hiljadama kilometara daleko, Japan i SAD, kako se ističe u tekstu, zabrinute su da bi Kina mogla "silom da prisajedini demokratski Tajvan". Taj sukob bio bi bitno drugačiji od onog ukrajinskog, imajući u vidu da bi bio vođen preko 180 kilometara dugačkog Tajvanskog moreuza i mogao da ima još opasnije posledice imajući u vidu obim kineske ekonomije i resursa.
Ipak, konstatuje se, ukrajinske lekcije mogle bi biti značajne u ovom zapadnjačkom promišljanju o Tajvanu.
Bivša američka podsekretarka odbrane za politiku i direktorka Centra za novu američku bezbednost u Vašingtonu Mišel Flurnoj ističe značaj osam godina obuke ukrajinske vojske "između dva Putinova pokušaja da potčini svog suseda", što se verovatno odnosi na period od 2014. do 2022. imajući u vidu zapadni narativ o "okupaciji Krima".
"Ta obuka, sprovedena sa našim saveznicima, imala je mnogo veći efekat nego što smo očekivali. Sada treba da smislimo kako da te lekcije primenimo na Tajvan", kaže Flurnoj, zanemarujući, naravno, da su u periodu savezničke obuke bar na papiru važili Minski mirovni sporazumi, da je Peking više puta stavio do znanja SAD da je Tajvan deo "jedne Kine" i da SAD zvanično to i priznaje.
Indija i domaće naoružanje
Tok borbi u Ukrajini razmatra se i u Indiji, dodaje se u tekstu, i podstakao je zvaničnike da krenu u nabavku većeg broja raketa dugog dometa koje bi bile potrebne u "nekontaktom ratu duž indijske planinske granice sa Kinom".
Vlada je naručila prvu seriju od 120 balističkih raketa kratkog dometa domaće proizvodnje "pralaj", sličnih ruskom "iskanderu".
Indija je naručila i više ručnih protivvazdušnih sistema i traži nove dobavljače naoružanja, budući da Moskva više ne može da ima tu ulogu jer je njena vojna industrija u velikoj meri okrenuta potrebama za borbe u Ukrajini. Indija se više okreće Americi i Francuskoj kada je reč o kupovini oružja, a takođe, dve trećine vojnog budžeta opredelila je za domaće proizvođače.
Poljske ambicije i stvarnost
U trci u naoružavanju najdalje je verovatno otišla Poljska, čiji su vojni planovi toliko ambiciozni da su prema procenama stručnjaka gotovo neostvarivi.
Ministar odbrane Mariuš Blaščak rekao je lane da će Poljska oformiti dve armijske divizije kako bi ojačala centralni i istočni deo zemlje, za šta će biti potrebno oko 20.000 novih vojnika.
Takođe, Varšava je izrazila nameru da kupi čak 486 sistema HIMARS, što je otprilike količina koju je američki "Lokhid Martin Korp" ikada proizveo. Proizvođač je najavio da će povećati proizvodnju na 96 HIMARS-a godišnje, ali je jasno da bi za ispunjavanje ovakvih zahteva Poljske bile potrebne godine.
Umesto toga, Pentagon je odobrio prodaju Poljskoj 18 HIMARS-a sa pripadajućom municijom, što je koštalo oko 10 milijardi dolara.
Poljska je potpisala ugovor sa Južnom Korejom za kupovinu 218 "K249 čunmo" višenamenskih raketnih sistema, kompatibilnih sa municijom za HIMARS. Isporuka prvih 18 ovih sistema očekuje se ove godine.
Mnogi su skeptični, međutim, oko toga može li Poljska da izdrži svoje ambiciozne vojne planove, navodi se u tekstu. Prošle godine, na primer, nacionalnom strategijom odbrane predviđeno je da broj vojnika bude povećan na 250.000 sa sadašnjih 114.000 u narednih 12 godina. To je oko 11.000 novih pripadnika vojske godišnje u vreme kada se vojska muči da održi i postojeći broj vojnika.
Stotine novih HIMARS-a i "čunmoa" zahtevaće ogromne resurse, povrh astronomski visokih troškova kupovine. Između ostalog, nekoliko hiljada obučenog osoblja da upravlja njima, održava ih i obezbeđuje. Potrebna su i skladišta za hiljade raketa veličine kajaka.
Uz to, sa 1.400 novih tenkova, među kojima je 366 američkih "abramsa" naručenih pre i nakon početka sukoba u Ukrajini i 1.000 južnokorejskih "K2 pantera" održavanje i lanci snabdevanja biće ogromni.
"Iako se glavno usmerenje čini ispravnim, kada pogledate brojke nove naručene vojne opreme i naoružanja, nisam siguran da je iko obavio podrobniju analizu na kojim će lokacijama vojska da ih skladišti, ko će da upravlja njima i da ih održava", kaže general i nekadašnji inspektor vazdušnih snaga Tomaš Drevnijak.