Premijerka Japana Sanae Takaiči nazvala je "neprihvatljivom" posetu predsednika Rusije Vladimira Putina ruskom ostrvu Iturup i izjavila da je ta teritorija "iskonski japanska", iako su ostrva južnih Kurila ušla u sastav SSSR-a nakon Drugog svetskog rata, dok je sa stanovišta Moskve suverenitet Ruske Federacije nad njima nesporan, prenose RIA Novosti.
Japan ova ostrva naziva "severnim teritorijama".
"Trenutna poseta aktuelnog predsednika Rusije Iturupu je nespojiva sa doslednim stavom Japana po pitanju severnih teritorija. Ona vređa osećanja japanskog naroda i kategorički je neprihvatljiva", istakla je Takaiči novinarima.
Prema njenim rečima, nakon Putinove izjave iz januara 2024. godine o nameri da obavezno poseti Kurilska ostrva, japanska vlada se više puta obraćala ruskoj strani sa molbom da spreči posetu.
Prema mišljenju Takaiči, poseta bi mogla negativno da utiče na perspektive rusko-japanskih odnosa.
"Ne može se poreći da će ova poseta dodatno pojačati negativan odnos prema Rusiji unutar Japana i otežati obnavljanje odnosa u srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi. Želeli bismo da ruska strana sa punom ozbiljnošću shvati značaj ovoga", poručila je japanska premijerka.
Odnose Rusije i Japana dugi niz godina opterećuje nepostojanje mirovnog sporazuma. Stav Moskve je da su ostrva južnih Kurila ušla u sastav SSSR-a nakon Drugog svetskog rata i da suverenitet Ruske Federacije nad njima nije predmet sumnje.
Putin je dan ranije izjavio da je Rusija bila spremna da sa Japanom traži rešenje pitanja Kurilskih ostrva, koja su Rusiji pripala na osnovu međunarodnih dokumenata po završetku Drugog svetskog rata.
Prema njegovim rečima, Japan ima teritorijalne pretenzije prema Rusiji koje se odnose na Kurilska ostrva, ali je rešenje tog pitanja potvrđeno u međunarodnim dokumentima kao realnost nastala nakon Drugog svetskog rata.
Kako je istakao ruski predsednik, i ovde je Rusija bila spremna da traži rešenje s ciljem zaključenja mirovnog sporazuma sa Japanom.
On je podsetio da je još SSSR sredinom 1950-ih godina potpisao sa Japanom deklaraciju koja je otvarala put ka mirovnom sporazumu. I ta strana ju je potpisala, ali je potom od nje odustala. Nakon toga je Rusija izašla u susret molbi Tokija i obnovila dijalog o pronalaženju načina za zaključenje mirovnog sporazuma.