Ako je ruska Specijalna vojna operacija u Ukrajini razotkrila koliko se Nemačka oslanja na Moskvu, u Francuskoj je ogolila drugu vrstu "zavisnosti" - fascinaciju Rusijom, piše "Ekonomist".
Iz ugla krajnje levice, ta fasciniranost je relikt boljševičke revolucije, antiamerikanizma i komunizma. Tokom Hladnog rata, Komunistička partija Francuske se ugledala na Moskvu i izbacila je srp i čekić sa svoje članske karte tek 2013. Iz desničarskog ugla, to je rezultat divljenja patriotskom nacionalizmu i autoritarnom vođstvu, objašnjava "Ekonomist".
Autor teksta u "Ekonomistu" podseća da je Volter bio toliko očaran ruskom imperijom u nastajanju da je pisao pisma Katarini Velikoj. Tokom 1760-ih i 1770-ih, francuski filozof i ruska carica razmenili su 197 rukom pisanih poruka, sve na francuskom, jeziku koji je favorizovalo rusko plemstvo. Volter je hvalio Katarinu kao "prosvećenu despoticu" i rekao joj da bi, da je mlađi, postao Rus.
Katarina je 1773. primila je Denija Didroa, još jednog filozofa u svilenim čarapama, na dvoru u Sankt Peterburgu. Tako je Rusija zauzela svoje mesto u francuskoj mašti kao utočište umetnosti i trijumfa civilizacije nad haosom.
Rusko draženje francuske mašte nije ograničeno na levičarske i desničarske krajnosti. Ono, navodi list, seže duboko u salone pariskog establišmenta.
Kao mladić, Žak Širak, bivši predsednik koji je tražio multipolarni svet kako bi uravnotežio američku hegemoniju, preveo je Puškinovog "Evgenija Onjegina” na francuski. Širaku je dodeljena najveća ruska počast, a Vladimiru Putinu je dodeljen francuski Orden časti. Fransoa Fijon, premijer desnog centra, bio je redovan Putinov gost. Dan nakon što početka SVO, Fijon je napustio odbore u dve ruske firme, ali to nije uradio kada je Krim pripojen Rusiji 2014. godine, komentariše "Ekonomist".
Mnogi koji su naklonjeni Rusiji smatraju da je ova bliskost plod posebnog kulturnog razumevanja, ali postoje i oni, poput Benjamina Hadada, jednog od parlamentaraca Emanuela Makrona, koji smatra da je "geopolitička fascinacija Rusijom delimično rekonstruisana u retrospektivi" što "Ekonomist" odmah prihvata i podseća da je u vremenima krize, "čak" i Šarl de Gol bio uz svoje transatlantske saveznike.
Što se tiče Francuza, "Ekonomist" se poziva na istraživanje nepoznatog porekla, na osnovu kog navodno tri petine ispitanika imaju pozitivno mišljenje o ukrajinskom Vladimiru Zelenskom, a manje od jedne desetine o Putinu.
Ovo je pozadina za francusku diplomatiju pod Emanuelom Makronom koji je više od bilo kog drugog evropskog lidera verovao da može da ubedi Rusiju da ne pokrene operaciju i koji se više puta zalagao za ulazak Rusije u "novu evropsku bezbednosnu arhitekturu". No, piše oduševljeno "Ekonomist", njegova "ofanziva šarmom" je propala.
Makron je sada u kritičnom trenutku, ocenjuje list. On nastavlja da sluša kako glasove koji mu savetuju tradicionalni oprez i uzdržanost, tako i one koji ga pozivaju da preuzme više vođstva u Ukrajini i da razbije iluzije o budućoj Rusiji. Njegova potraga da prigrli složenost rata i mira bez sumnje će doprineti dodatnoj dvosmislenosti odnosa.
Francuski predsednik nije razgovarao sa Putinom od septembra 2022, ali kaže da su linije još otvorene. Pre samo dva meseca on je pominjao posleratne "bezbednosne garancije" za Rusiju. Makron želi i da podrži Ukrajinu u ratu i da bude posrednički glas za pregovaračkim stolom kada je mir u pitanju.
Ipak, poslednjih nedelja kao da je promenio stav, nada se "Ekonomist" i podseća da je obećao još oružja i poručio Kijevu da Francuska stoji uz Ukrajinu "do pobede".
Ono što je problem sa ovim nadanjima je što je Makron, u diplomatiji kao i u svim drugim pitanjima, sam sebi savetnik. Možda bi bilo previše očekivati da će francuski predsednik u potpunosti odbaciti svoj deo ruske fascinacije zemlje, ali se, navodno, kreće u pravom smeru, zaključuje "Ekonomist".