Čitavim horizontom pogled pada na nepregledno groblje. Automobili neprestano dovoze nove leševe. Svakog minuta dolazi novi automobil iz kojeg se istovaruje nekoliko vreća. Sve je kao na traci, opisao je snimatelj RT mračnu skicu sa turskog groblja na kome se sahranjuju žrtve zemljotresa koji je 6. februara zadesio Tursku i Siriju.
Groblje koje je posetio se nalazi 20 kilometara južno od Karhamanmarasa. Turska je odvojila grobno mesto za deset hiljada grobova. "Čitavim horizontom pogled pada na nepregledno groblje. Tako to izgleda", preneo je snimatelj RT.
"Automobili sa leševima dolaze i dolaze. Svakog minuta dolazi novi automobil iz kojeg se istovaruje nekoliko vreća. Sve je kao na traci", posvedočio on.
Prema rečima svedoka strašnog prizora, nema vremena za identifikaciju tela, jer ona počinju da se raspadaju, a miris truleži širi se svuda okolo. Procedura nije ni malo laka, ne mogu sva tela da se operu pre polaganja u grob, jer nisu sva tela sačuvana u celosti.
Kako bi se sačuvao identitet leševa, sa prstiju se uzima otisak i DNK, leševima i grobovima se dodeljuje broj.
"Tela će biti identifikovana kasnije. Ne postoji drugi način za to. Previše je mrtvih, sve je kao na traci", rekao je snimatelj RT-ja.
Mnogo ljudi je uključeno i pomaže da se posmrtni ostaci dostojno sahrane, uslovi nisu nimalo laki, miris smrti je jak i za mnoge neizdrživ, posvedočio je on.
"Užas. Kovčezi, cela planina je u groblju", preneo je.
Prema njegovim rečima, tek nakon prizora nepreglednih grobova i nebrojenih leševa shvatate kolika se tragedija desila i koliki je broj žrtava.
"Svi oni prizori ruševina su nedovoljni. Ljudi su stradali", rekao je.
Više od 45.000 ljudi je poginulo u zemljotresu koji je 12 dana pogodio Tursku i Siriju, a očekuje se da će se broj žrtava povećavati jer se mnogi i dalje vode kao nestali. Zastrašujuće slike i snimci su došli do svakog od nas.
Hrabri spasioci iz raznih zemalja pohitali su da pomognu turskim i sirijskim ekipama u raščišćavanju ruševina i traženju onih koji su ostali ispod ruševina. Svakim danom je manja šansa za njihovim preživljavanjem, zato se radi danonoćno.
Svedoci smo da empatija nije nestala i da je potreba da se pomogne onom ko je u nevolji jača od politike. Tako je Grčka, koja je sa Turskom pre dve decenije bila na ivici sukoba, i koja je i danas u sukobu oko teritorijalnih voda u Egejskom moru, među prvima ponudila pomoć Turskoj. A Italija je prekršila američke sankcije, i poslala avion pomoći za Siriju.