Američki predsednik Donald Tramp veruje u svet u kojem SAD nemaju saveznike već samo satelite, piše kolumnista londonskog "Fajnenšel tajmsa" Martin Vulf.
On podseća da je prošlog meseca Tramp najavio smanjenje obima vojnih vežbi sa Južnom Korejom, a nekoliko dana potom i potpunu ekonomsku blokadu Irana. Onda su propali trgovinski pregovori sa Kanadom, između ostalog zbog američkog osporavanja kanadskih propisa o očuvanju francuskog jezika. Tramp je 28. avgusta objavio "najveći naftni sporazum u istoriji sveta" prema kojem će SAD dobiti 55 odsto kontrole nad kompanijom u Venecueli koja raspolaže sa 17 naftnih polja kapaciteta 65 milijardi barela. I sve to u rasponu od samo dve sedmice.
Ponašanje SAD samo po sebi nije iznenađujuće, piše Vulf, ali otkriva da Tramp živi u svetu u kojem Amerika nema saveznike već samo vazale, a može da radi šta hoće, gde hoće, kad hoće i kome hoće. To je svet u kome važi jedino moć i u kojem samo Amerika ima moć — a ona je trenutno u rukama samo jednog čoveka, koji je pritom i siledžija, piše engleski kolumnista.
Vulf podseća da nije oduvek bilo tako. Citira odlomke iz memoara Dina Ečisona, šefa američke diplomatije od 1949. do 1953, u kojima objašnjava da su SAD htele da iz haosa "podignu slobodnu polovinu sveta a da pritom ne razbiju svet u paramparčad" i kako je čudo da su u tome uglavnom uspeli.
Prema Vulfu, svet je počeo da sanja o miru i blagostanju kada je propao SSSR kao "poslednja evropska imperija" a "slobodna polovina" sveta pobedila u Hladnom ratu. Dok su se Ečisonovi memoari zvali Prisutan pri nastanku, kaže kolumnista FT, Trampovi bi trebalo da se zovu Prisutan pri nestanku, "ne zato što je lično odgovoran za smrt tih snova, već zato što je on čovek koji trenutno zakiva poslednji ekser u njihov kovčeg".
Ova četiri Trampova postupka prošlog meseca pokazuju da je svet danas "nepredvidiv i bezakonit", kaže Vulf i dodaje da Tramp nije njegov tvorac, ali jeste njegov glavni pokretač.
Britanski novinar se čudi kako se američki predsednik usuđuje da ima "veoma dobre odnose sa Kim Džong Unom", "totalitarnim komunističkim diktatorom", iako je 37.000 Amerikanaca poginulo u Korejskom ratu (1950-1953). Južna Koreja je najveće ekonomsko čudo sveta, a "Fridom haus" je trenutno smatra boljom demokratijom od SAD, navodi Vulf. Američke vojne vežbe dosad nisu dovele do obnavljanja Korejskog rata, ali bi njihovo ukidanje to moglo da postigne, dodaje on.
Trgovinski rat sa Kanadom počiva na "tipično trampovskim uverenjima" da Kanada nije suverena zemlja, da je trgovinski suficit prevara i da stalne promene trgovinske politike nemaju cenu. Sve to vodi u haos, navodi Vulf, ali za Trampa je haos prilika a ne problem.
Kako tvrdi kolumnista FT, Amerika ne može da pobedi u trgovinskom ratu protiv Kanade, a postoji šansa da se on pretvori u pravi rat.
Što se obnove rata protiv Irana tiče, on odavno više ne liči na ono što je Vašington obećao na početku, u februaru. Otvaranje Ormuskog moreuza je neizvesno, a ne nazire se nikakav pozitivan dugoročni ishod za SAD i njihove saveznike, u Zalivu ili drugde.
Vulf smatra da nove sankcije protiv Irana neće pomoći, jer je "iranski režim" dosad izdržao sve američke pritiske i ratove, a zna šta će da se desi ako ikada izgubi vlast. Uostalom, Vulf citira ekonomistu Pola Krugmana, Kina će se pobrinuti da do ekonomskog sloma Irana ne dođe.
Sporazum sa Venecuelom Vulf naziva "povratkom u kolonijalizam iz 19. veka". Ako su se mnogi u Venecueli radovali kada je predsednik Nikolas Maduro završio iza rešetaka, valjda su se nadali demokratiji a ne novom kolonijalnom gospodaru.
"U pokušaju razumevanja Trampovog pogleda na svet, ne treba da tražimo ideje ili principe", piše Vulf. "On je u stvari antiteza poretka stvorenog posle Drugog svetskog rata".