Svet
Grejamove sankcije Rusiji zapele u Kongresu: Zakon ponovo mrtav, demokrate ne veruju Trampu
Predlog zakona koji omogućava uvođenje carina do 100 odsto zemljama koje kupuju ruske energente prošao je Senat ubedljivom većinom, ali je u Predstavničkom domu naišao na otpor i demokrata i dela republikanaca
Predlog zakona o novim sankcijama Rusiji, nazvan po pokojnom republikanskom senatoru Lindziju Grejamu, samo nekoliko dana nakon ubedljivog prolaska kroz Senat naišao je na ozbiljne prepreke u Predstavničkom domu američkog Kongresa, piše "Hil".
Iako je Senat zakon usvojio sa 86 glasova "za" i 11 "protiv", predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson za sada nije pokazao nameru da ga odmah stavi na glasanje. A jedan saradnik u Kongresu je situaciju opisao rečima da je zakon "ponovo mrtav".
Prepreke ovoga puta ne dolaze samo od republikanaca koji se protive novim merama protiv Moskve, već i od demokrata koji problem sa jednim od ključnih mehanizama zakona – dodatnim ovlašćenjima koja bi dobio predsednik Donald Tramp.
Naime, predlog omogućava predsedniku SAD da uvede carine do 100 odsto za pet najvećih zemalja koje kupuju rusku naftu i prirodni gas, kao i državama za koje Vašington proceni da pomažu Moskvi u zaobilaženju sankcija. Takođe, zakon predviđa mogućnost izuzeća za zemlje koje smanjuju zavisnost od ruskih energenata ili ih kupuju u malim količinama
Vodeći demokrata u Odboru Predstavničkog doma za spoljne poslove Gregori Miks poručio je da ne želi da Trampu daje ovlašćenja koja trenutno nema.
"Neću tek tako dati predsedniku ovlašćenja koja nema", rekao je Miks, optužujući Trampa da pokušava da izbegne uvođenje carina Rusiji.
Slične rezerve ima i demokrata Bred Šerman, koji je priznao da bi pod drugačijim okolnostima podržao zakon.
"Spoljnu politiku vodite sa predsednikom kojeg imate, a ne sa predsednikom kojeg biste želeli da imate. I da imamo iole normalnog predsednika, podržao bih ovaj zakon. Ali ne mogu da zatvorim oči pred tim ko se nalazi u Beloj kući", rekao je Šerman.
Nisu, međutim, ni republikanci jedinstveni. Pojedini libertarijanski nastrojeni kongresmeni, među kojima je Tomas Masi, protive se delovima zakona kojima bi postojeće sankcije Rusiji bile pretočene u zakon i proširene američke crne liste.
Republikanac Don Bejkon tvrdi da bi predlog ipak mogao da stigne na glasanje u nedelji od 14. septembra.
"Senat je ovo usvojio sa 86 prema 11, tako da je teško poverovati da postoji toliki otpor. Ovo je prilika da Kongres zauzme stav", rekao je Bejkon, koji je deo svojih republikanskih kolega opisao kao "slabe prema Rusiji", ali je za zastoj pre svega okrivio demokrate.
Demokrate, pak, uzvraćaju da problem leži u samim republikancima.
"Mi ne kontrolišemo dnevni red, a ovog zakona nema na dnevnom redu zato što se republikanci međusobno svađaju", poručio je predsedavajući poslaničkog kluba demokrata Pit Agilar.
Kijev lobira, Evropljani strahuju od Trampovih carina
Sudbinu zakona pažljivo prati – Kijev. Vladislav Vlasjuk, poverenik za sankcionu politiku Vladimira zelenskog, ove nedelje razgovara sa američkim kongresmenima pokušavajući da obezbedi podršku za njegovo usvajanje.
U julu je za zakon u Vašingtonu lično lobirao i šef kijevskog režima, poručivši da njegovo usvajanje ne bi bilo važno samo zbog pokušaja da se Rusiji ograniče prihodi već i kao "veliki signal Evropi" i podrška Ukrajini.
Ipak, ni u Evropi nema potpunog spokoja zbog Grejamovog predloga. Iako evropski zvaničnici javno podržavaju zakon, "Hil" navodi da iza kulisa pojedine članice EU strahuju da tekst ne pruža dovoljnu zaštitu od Trampove sklonosti da carine koristi kao instrument spoljne politike.
Tako je predlog koji je zamišljen kao sredstvo za pojačavanje ekonomskog pritiska na Moskvu postao predmet sasvim drugog spora u Vašingtonu – o tome koliko dodatne moći Kongres želi da prepusti Trampu.
Live
