Vlada italijanske premijerke Đorđe Meloni je najdugovečnija vlada u istoriji sa 1.413 dana na vlasti, čime je nadmašena druga vlada bivšeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija, koja je od juna 2001. do aprila 2005. godine bila na vlasti 1.412 dana. Tako je premijerka uspela da prekine tradiciju da se u Italiji svaki čas glasa i da kabineti premijera traju kratko.
Kako bi proslavila titulu, stranka Melonijeve Braća Italije, u Bariju organizuje veliki skup na kojem će u prvi plan biti stavljene teme privrednog rasta i bezbednosti uoči narednih parlamentarnih izbora.
Rekord se odnosi samo na neprekidni mandat jedne vlade. Ako se zbroje mandati više vlada koje je vodio isti premijer, Berluskoni je i dalje ispred Melonijeve sa više od devet godina na vlasti. Prema tom kriterijumu, Melonijeva je trenutno na sedmom mestu.
Među dostignućima italijanske vlade, kako prenose mediji, je rekordna stopa zaposlenosti od 63,2 odsto i nezaposlenost od 5,8 odsto, poreska reforma i smanjenje poreskog opterećenja rada... U brošuri Braće Italije se navodi i da je broj dolazaka migranata od januara do jula smanjen za 80 odsto u odnosu na isti period 2023. godine.
Ali, u brošuri povodom rekorda Melonijeve, nema pomena o neuspelim reformama pravosudne reforme koju su birači odbacili na referendumu, reforme premijerskog sistema koja je ostala po strani, reforme autonomije koja je izgubila prvobitni značaj, kao ni reforme statusa Rima kao glavnog grada, koja je zapela.
Melonijeva je dugotrajnost svoje vlade više puta predstavljala kao politički uspeh, ocenjujući da je Italiji pružila ono što je retko imala, kontinuiranu političku stabilnost. Put do rekorda nije protekao bez političkih potresa. Prva uredba vlade, doneta svega nekoliko dana nakon stupanja na dužnost, odnosila se na ilegalne rejv žurke i pooštravanje propisa protiv organizovanog kriminala, najavljujući niz bezbednosnih mera koje su naišle na kritike opozicije. Opozicija je kritikovala i ukidanje programa novčane pomoći građanima, kao i ukidanje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.
U martu se vlada suočila sa velikim političkim udarom nakon što je na referendumu odbačena reforma pravosuđa. Poraz je doveo do višednevnih razgovora na najvišem nivou izvršne vlasti o mogućnosti raspisivanja prevremenih izbora. Melonijeva je odlučila da konsoliduje vlast umesto da rizikuje raspisivanjem izbora.
Đorđa Meloni postala je premijerka Italije 22. oktobra 2022. godine, čime je postala prva žena premijer u istoriji te zemlje.
Uoči izbora koji će biti održani 2027. godine, Melonijeva se suočava i sa sve većim izazovom bivšeg generala italijanske vojske Roberta Vanačija, čija je krajnje desničarska stranka Nacionalna budućnost nedavno pretekla Napred Italijo i postala četvrta najpopularnija politička stranka u Italiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Đorđi Meloni.
"U današnjem svetu, prepunom nepredvidivosti i složenih globalnih izazova, ovaj izuzetan uspeh predstavlja mnogo više od političkog trijumfa. On je nesumnjiv dokaz trajnih vrednosti, stabilnosti, principijelne politike koju vodite. Uveren sam da će naša dva naroda, povezana dubokim istorijskim vezama i značajnim partnerstvom, nastaviti da razvijaju saradnju u korist stabilnosti i napretka cele Evrope", napisao je Vučić na Instagramu.