Kolumnista "Njujork tajmsa": Amerika je zavisna od ratovanja

Američki jastrebovi samo pogoršavaju sukobe i rizikuju da pogoršaju zavisnost SAD od ratovanja, piše Mark Hana iz Fondacije "Evroazijska grupa".

"Tenzije sa Kinom oko Tajvana i špijunskih balona nastavljaju da eskaliraju. Rat u Ukrajini ulazi već u drugu godinu, a kraj mu se ne nazire. Ipak, imajući u vidu njegovu svest o ograničenosti američke vojne moći, predsednik Bajden je samo oprezno povećao podršku Ukrajini i bio je odmeren u svom pristupu Kini u poređenju sa svojim prethodnikom", navodi Hana u kolumni za "Njujork tajms". 

Međutim, ističe da sve to nije uticalo na "grčki hor spoljnopolitičkih funkcionera koji vape za novim hladnim ratom sa Kinom, daljom eskalacijom onoga što je postalo proksi rat sa Rusijom i povratkom maksimalnom pritisku na Iran".

Iza toga, navodi Hana, stoji jasna pretpostavka da je rat, iako tragičan, blagodet za ekonomsku vitalnost i snaženje patriota.

"Ova pretpostavka je u najboljem slučaju zastarela. Ekonomiju više ne podstiču ratne industrije na isti način. Kada se ratovi vode od strane manjeg korpusa dobrovoljaca i finansiraju pozajmljivanjem od finansijskih institucija i stranih vlada više nego od poreza i ratnih obveznica, javni duh zajedničkog cilja se nije materijalizovao", piše kolumnista.

Hana napominje da su najnoviji američki vojni pohodi doprineli stalnom nagomilavanju duga koji je veći od 30 biliona dolara.

Podseća da je na početku rata u Ukrajini, Eliot Abrams koji je bio zadužen za Bliski istok u Bušovoj i za Iran i Venecuelu u Trampovoj administraciji, insistirao da Sjedinjene Države treba da iskoriste priliku za "novi hladni rat" kako bi podstakle dvopartijski konsenzus.

To zvuči privlačno, navodi Hana, ali ističe da to nije ono što treba Americi, niti ono što će joj pomoći da napreduje.

"Neslaganje je najvrednije kada ulozi dostižu nivoe geopolitičke krize. Jedinstvo nije uniformnost, a principijelna opozicija je ono što razdvaja našu 'odozdo na gore' demokratiju od njihovih 'odozgo nadole' autokratija".

Navodi da je "mitologizovana veza" između rata i jedinstva neodrživa i ukazuje da su nakon američkog građanskog rata, vojnici sa severa i juga zajedno poslati na zapadnu granicu da "pacifikuju" indijanska plemena. "Špansko-američki rat i Prvi svetski rat su takođe, u izvesnoj meri, bili način da se sever i jug ujedine. Ali nijedan od ovih ratova nije sprečio podele koje su bile aktuelne za vreme građanskog rata".

"Da li je Drugi svetski rat omogućio Americi da ostvari svoj puni ekonomski potencijal i izbegne Veliku depresiju? Da li je hladnoratovska borba protiv zajedničke komunističke pretnje proizvela period jedinstva i tehnološkog napretka?", pita kolumnista američkog lista.

Iako ima istine u ovoj nostalgiji, navodi da ona zanemaruje "neprijatnu stvarnost".

"Ulazak Amerike u Drugi svetski rat motivisan je prvenstveno osvetom, a ne široko rasprostranjenom željom da se spasi slobodni svet. Rat je pomogao industrijalizaciji zemlje, ali je mnoge Amerikance ostavio u stanju uskraćenosti. Popularni mitovi o hladnoratovskoj društvenoj harmoniji prikladno izostavljaju traume rasne segregacije i strahove od komunizma. A građansko jedinstvo koje su Amerikanci osetili posle 11. septembra nije preživelo katastrofalne ratove u Iraku i Avganistanu", navodi Hana.

Može se tvrditi da vojna potrošnja stvara tržišnu aktivnost i radna mesta, piše kolumnista, ali napominje da posle decenija preterano militarizovane spoljne politike, Amerikanci treba da budu oprezni kada koriste vojni budžet kako bi doprineli ekonomskom rastu.

"Mlađe generacije ne vide potrebu da se mir menja prosperitetom. Nedavno istraživanje moje organizacije pokazuje da većina odraslih Amerikanaca mlađih od 30 godina podržava manji budžet za odbranu", navodi saradnik "Evroazijske grupe".

U trenutku kada se američka demokratija čini ranjivom, a ekonomska situacija je teška, razumljivo je, navodi kolumnista američkog lista, da se neki dosete ideje Pax Americana.

"Međutim, ideja da ulazak u rat može da popravi nazadovanje demokratije i ekonomsku stagnaciju je nazadna. Naša demokratija je ugrožena, a naše bogatstvo je protraćeno jer su nerazumni ratovi potrošili poverenje javnosti i resurse koji su mogli da budu produktivno upotrebljeni kod kuće, a ne tako destruktivno u inostranstvu", zaključuje Mark Hana.