Polemika na temu da li je predsednik SAD Džozef Bajden prestar da bi bio reizabran za vođenje Bele kuće se nastavlja, a zabrinutost javnosti raste, pre svega zbog bojazni da "izborna kampanja predstavlja sprint, a da je upravljanje državom ipak maraton".
"Njujork tajms" postavio je pitanje da li su godine samo broj i podsetio na lekarske preglede i stanja bivših šefova Sjedinjenih Država.
Iako tradicija objavljivanja rezultata predsednikovog fizičkog zdravlja datira još od Ričarda Niksona, očekivanja o tome koliko informacija će biti na raspolaganju narodu, su varirala.
Poznato je da je Džon F. Kenedi patio od hronične Adisonove bolesti, kao i da je krajem 1954. godine bio podvrgnut dvema operacijama kičme, posle čega je i nosio mider.
Doktor Ričarda Niksona žalio se da nije dovoljno vežbao.
Kada je Barak Obama kao prvi Afroamerički predsednik prošao rutinski fizički pregled, njegov lekar primetio je da je prešao sa cigareta na nikotinske žvake. Otišao je i mnogo dalje, otkrivajući da je zbog izražene želudačne kiseline i problema sa gorušicom pio lekove i značajnu količinu vitamina D.
Prema lekaru Džordža Buša Mlađeg, njegov pacijent povremeno je pušio cigaru, a zajedničko njemu i Obami bilo je to što su obojica javnosti pružili informacije o visini, težini i holesterolu.
Lekar Bila Klintona u karton je upisao detalje o njegovoj promenljivoj težini.
Trampova administracija je 2018. godine poslala dr Ronija Džeksona, bivšeg lekara Bele kuće, da izjavi novinarima da je Donald Tramp uživao u "odličnom zdravlju", iako nije dostavio nijedan dokaz o tome. U memorandumu o Trampovom zdravstvenom stanju objavljenom 2019. godine, nisu navedeni detalji fizičkih pregleda kojima je republikanac prošao, niti njihovi rezultati, kao što je to bio slučaj kod Obame.
Neki predsednički kandidati su se potrudili da odgovore na pitanja o svojim godinama i zdravstvenom stanju.
Godine 2008, nakon što je senator Džon Mekejn obezbedio republikansku predsedničku nominaciju, njegovi lekari su pozvali oko 20 novinara u sobu u Arizoni kako bi pregledali njegovu medicinsku dokumentaciju.
Novinarima su date dve hrpe medicinskih izveštaja na više od 1.000 stranica, uključujući laboratorijske nalaze, kliničke beleške, izveštaje o patologiji, lekarske savete i podatke o anesteziji, rukom pisane beleške i informacije o osiguranju, uglavnom sa klinike Mejo u Arizoni, gde se lečio od raka.
Iako ne postoji zakonska obaveza prema kojoj američki predsednici moraju da se podvrgnu godišnjem lekarskom pregledu čije bi rezultate javno podelili, dr Den Blejzer, profesor emeritus na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk kaže da količina objavljenih informacija zavisi od aktuelne administracije i da je "glavna stvar saznati šta je neko sposoban da uradi sledeće godine".
Da podsetimo, nakon sistematskog pregleda i kolonoskopije u Nacionalnom vojnom medicinskom centru "Volter Rid", Bela kuća je objavila pismo od šest stranica predsednikovog lekara Kevina O'Konora, u kome se Bajden proglašava "zdravim, energičnim i sposobnim za obavljanje dužnosti".
O'Konor je 2021. godine primetio da je predsednik razvio izraženiju sklonost ka kašlju tokom govora i ukočeniji hod uzrokovan promenama na kičmi, a u vezi sa godinama. Takođe je isključio mogućnost da ukočenost može biti uzrokovana moždanim udarom, multipla sklerozom, Parkinsonovom bolešću ili drugim neurološkim poremećajima.
On u svom izveštaju nije naveo da li je Bajden prošao kognitivno testiranje, iako se ono preporučuje kod starijih osoba. To ga je takođe učinilo ranjivim na napade republikanaca, pa je Niki Hejli, koja je u utorak najavila svoju predsedničku kandidaturu, pozvala na "obavezne testove mentalne sposobnosti za političare starije od 75 godina".