Šveđani će u nedelju izaći na birališta na jedne od najneizvesnijih izbora poslednjih godina, a glavno pitanje više nije samo ko će biti premijer, već da li će Švedske demokrate prvi put ući u vladu.
Stranka Džimija Okesona, koja je decenijama bila na margini švedske politike, prema poslednjim anketama ima podršku oko 19 odsto birača. Vladajuća koalicija desnog centra sada je spremna da joj otvori vrata kabineta kako bi aktuelni premijer Ulf Kristerson dobio drugi mandat.
"Dogovorili smo se da u kampanju uđemo sa platformom formiranja zajedničke većinske vlade i da ću ja predvoditi tu vladu", rekao je Kristerson za Rojters.
Ukoliko se taj scenario ostvari posle izbora 13. septembra, biće to završni korak u političkoj transformaciji Švedskih demokrata – od stranke koju su ostali politički akteri godinama držali na distanci do partnera bez kojeg bi formiranje stabilne većine moglo da bude gotovo nemoguće.
Od političke margine do ministarskih fotelja
Švedske demokrate već četiri godine predstavljaju glavni parlamentarni oslonac Kristersonove manjinske vlade, ali do sada nisu imale ministre. I to bi posle izbora u nedelju moglo da se promeni.
Kristerson je najavio produbljivanje saradnje i mogućnost da Švedske demokrate dobiju mesta u vladi. On dosadašnjoj saradnji sa Okesonom pripisuje deo zasluga za privredni rast, niže cene energije i hrane, smanjenje kriminala bandi i pucnjava, kao i pad broja zahteva za azil.
Upravo je migraciona politika oblast u kojoj se Švedska poslednjih godina najdrastičnije promenila. Vlada je ukinula stalne boravišne dozvole za izbeglice, pooštrila uslove za ostvarivanje socijalnih prava i povećala broj proterivanja stranaca koji nemaju pravo boravka. Broj zahteva za azil pao je na najniži nivo u poslednjih 40 godina.
Švedske demokrate smatraju da treba ići još dalje.
"Švedskoj važe švedska kultura, švedski jezik, švedski zakoni, švedske norme, švedski moral i švedska tradicija. Ako to ne možete da prihvatite, morate da pronađete neko drugo mesto za život", poručio je poslanik te stranke Matijas Karlson, jedan od najbližih Okesonovih saradnika.
"Vreme je da se stiša histerija"
Uspon Švedskih demokrata deo je šireg pomeranja evropske političke scene udesno. Stranke desnice već učestvuju u vlasti u više evropskih zemalja, dok u Francuskoj i Nemačkoj beleže sve veći uticaj.
Pojedini analitičari zato smatraju da eventualni ulazak Okesonove stranke u vladu ne bi predstavljao iznenadni politički zemljotres, već formalnu potvrdu procesa koji traje godinama. Politike koje su pre desetak godina u Švedskoj smatrane gotovo nezamislivim, a pre svega oštro ograničavanje migracija, u međuvremenu su prihvatili i drugi delovi političkog spektra.
"Mislim da ćemo videti nastavak normalizacije Švedskih demokrata. Vreme je da se stiša histerija", ocenio je istoričar Lars Trogord.
Protivnici Švedskih demokrata, međutim, upozoravaju da bi njihov ulazak u vladu označio novi zaokret zemlje. Stranka se zalaže za okončanje politike multikulturalizma, snažnije isticanje tradicionalnih švedskih vrednosti i zabranu pojedinih oblika muslimanske odeće.
Nekadašnja ministarka za evropske poslove Birgita Olson upozorava da bi ulazak stranke u vladu imao "izuzetno negativan uticaj na liberalne ideale" Švedske.
Izbori kao referendum o Švedskim demokratama
Ankete uoči glasanja pokazuju tesnu trku. Opozicioni blok levog centra, koji za premijerku podržava liderku socijaldemokrata Magdalenu Anderson, ima malu prednost, ali se ona smanjuje.
Andersonova je zato pokušala da izbore svede na jedno pitanje: ne ko će biti premijer, već koliku će moć posle 13. septembra imati Švedske demokrate. Prema njenim rečima, birači odlučuju da li će Okesonova stranka uticati na politiku odbrane, školstva, kulture i finansija.
"To bi bila sasvim drugačija Švedska", poručila je.
Međutim, ni pobeda levog bloka Andersonovoj ne garantuje lak put do vlasti. Socijaldemokrate, Zeleni, Levica i Partija centra slažu se o povećanju socijalnih izdvajanja i javne potrošnje, ali se razilaze o nizu krupnih pitanja: od oporezivanja milijardera do izgradnje novih nuklearnih reaktora. Partija centra, uz to, odbija da uđe u vladu sa Levicom.
Zato bi nedeljni izbori mogli da budu manje referendum o Kristersonu i Andersonovoj, a mnogo više o Okesonu.