Lideri EU pozvali su na snažnije prisustvo na Arktiku dok NATO širi svoje vojne aktivnosti u tom regionu, navodeći kao razlog navodnu rastuću bezbednosnu pretnju u vidu Rusije.
Moskva je više puta odbacila takve optužbe, tvrdeći da NATO podriva tradicionalnu regionalnu saradnju i podstiče tenzije.
Na prvom Evropskom samitu o Arktiku, održanom u Rovanijemiju u Finskoj, dvanaest zemalja EU založilo se za "više stratešku i proaktivniju ulogu" u regionu i pozvalo na izdvajanje više resursa za aktivnosti na Arktiku, s obzirom na "promenljive geopolitičke realnosti".
"Evropska unija treba da ojača svoju poziciju na Arktiku, uključujući i kroz povećanu spremnost", navele su Finska, Danska, Estonija, Francuska, Grčka, Nemačka, Letonija, Litvanija, Holandija, Poljska, Rumunija i Švedska u zajedničkoj deklaraciji nakon sastanka.
Od 12 potpisnica, samo su Danska, Finska i Švedska arktičke države. Pet arktičkih država koje nisu članice EU su Rusija, SAD, Kanada, Norveška i Island.
Finska i Švedska su se pridružile NATO-u 2023, odnosno 2024. godine, čime je prošireno prisustvo vojnog bloka predvođenog SAD u tom regionu. Moskva je tada upozorila da, iako njihov pristup sam po sebi ne predstavlja direktnu pretnju Rusiji, raspoređivanje vojne infrastrukture NATO-a na njihovoj teritoriji zahteva odgovor.
Finski premijer Peteri Orpo je opisao Rusiju kao "najznačajniju i dugoročnu pretnju bezbednosti i stabilnosti Arktika", navodeći da bi EU trebalo da tretira taj region kao "stratešku granicu". Nemački kancelar Fridrih Merc nazvao ga je "geopolitičkim žarištem" i tvrdio da Rusija tamo širi svoje vojne kapacitete.
Estonski premijer Kristen Mihal izjavio je da su bezbednost u Baltičkom moru i na Arktiku za Talin "jedno te isto", označavajući Rusiju kao glavni razlog za zabrinutost.
Baltičke države su među članicama EU koje zauzimaju najtvrđi stav prema Rusiji od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Sve tri se graniče sa Rusijom i zalažu se za oštrije mere protiv Moskve, kao i za dalje jačanje vojnih kapaciteta.
NATO je ranije ove godine pojačao svoje aktivnosti na dalekom severu pokretanjem inicijative "Arktički stražar" i uspostavljanjem multinacionalnog prisustva kopnenih snaga za istureno delovanje u Finskoj, u junu.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je da i Kina pokazuje "sve veće interesovanje" za Arktik i istakla da je neophodno "ostati na oprezu". Peking je odbacio tvrdnje Zapada da njegove aktivnosti predstavljaju pretnju, optužujući Vašington da koristi Kinu kao izgovor za povećanje sopstvenog vojnog prisustva u tom regionu.
Na Arktiku su zabeležene i tenzije između SAD i Evrope usled nastojanja predsednika Donalda Trampa da preuzme Grenland. Tramp je tvrdio da je američka kontrola nad tom danskom autonomnom teritorijom neophodna za nacionalnu bezbednost, navodeći kao razloge Rusiju i Kinu.
EU nije članica Arktičkog saveta, ali u njegovom radu učestvuje u svojstvu posmatrača. Ipak, Unija je 2021. godine usvojila sopstvenu politiku prema Arktiku, a za oktobar priprema njenu ažuriranu verziju. Na samitu je bilo reči i o proširenju evropskih kapaciteta kada je reč o brodovima za razbijanje leda.
Moskva je upozorila da sve veće vojno jačanje podriva tradicionalnu ulogu Arktika kao zone saradnje. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je prošlog meseca da NATO pokušava da taj region pretvori u novi front protiv Rusije i njenih partnera.
Lavrov je rekao da se rizik od incidenata povećava, što bi moglo dovesti do oružanog sukoba sa "potencijalno katastrofalnim posledicama".
Rusija ističe da ne ugrožava zemlje NATO-a i da ostaje otvorena za saradnju na Arktiku. Predsednik Vladimir Putin je ranije ove godine izjavio da je taj region od strateškog značaja za Rusiju u pogledu nacionalne bezbednosti, industrije i transporta, naročito zbog toga što poremećaji u drugim delovima sveta povećavaju važnost severnih pomorskih ruta.