Samo nedelju dana posle pokrajinskih izbora u Saksoniji-Anhaltu, novi šok za nemačku Uniju: CDU/CSU je po najnovijem istraživanju instituta YouGov pao na istorijski minimum, dok AfD dodatno uvećava prednost.
Kada bi se izbori za Bundestag održali sledeće nedelje, CDU i CSU osvojili bi svega 18 odsto glasova, dva procentna poena manje nego u avgustu.
Na prvom mestu je AfD sa 29 odsto podrške, jednim procentnim poenom više nego u prethodnom istraživanju. Razlika između dve stranke tako je narasla na čak 11 procentnih poena. Zeleni su na 16 odsto, SPD na 13, Levica na 10, dok je FDP na samom cenzusu sa pet odsto. Savez Sare Vagenkneht (BSV) ima četiri odsto.
Da nije reč samo o jednoj anketi pokazuje i istraživanje INSA za "Bild" – i u njemu je AfD na 29 odsto, dok Unija ima 19,5 procenata. Slede Zeleni sa 14, SPD sa 12,5 i Levica sa 10,5 odsto.
Za nemački politički establišment možda je još neprijatniji drugi rezultat istraživanja. Takozvani "zaštitni zid", politika kojom tradicionalne stranke unapred odbacuju bilo kakvu saradnju sa AfD-om, prvi put više nema podršku većine ispitanika.
Čak 51 odsto Nemaca smatra da ostale stranke ne bi trebalo principijelno da isključuju saradnju sa AfD-om, dok 40 odsto želi da zabrana saradnje ostane na snazi. Samo mesec dana ranije odnos je bio obrnut: 46 odsto bilo je za potpuno isključivanje saradnje, a 44 odsto protiv.
Posebno je zanimljivo što "zaštitni zid" puca upravo među biračima CDU/CSU. Svega 38 odsto njih želi da saradnja sa AfD-om ostane potpuno isključena, dok 55 odsto smatra da takva mogućnost ne bi trebalo unapred da bude odbačena.
Istovremeno, većina ispitanika i dalje AfD vidi kao krajnje desnu stranku – tako misli 59 odsto građana, dok se 30 odsto sa tim ne slaže. Ta ocena je gotovo jednoglasna među pristalicama Zelenih – 97 odsto, dok isto misli 89 odsto birača SPD-a i 82 odsto pristalica Levice. I među glasačima CDU/CSU, 69 odsto AfD smatra krajnje desnim.
Ipak, brojke o mogućoj saradnji pokazuju zanimljiv paradoks: iako većina Nemaca AfD i dalje svrstava na krajnju desnicu, većina više ne smatra da zbog toga stranku sa najvećom podrškom birača treba automatski isključiti iz političkih kombinacija.
Posle Saksonije-Anhalta, tako se pred nemačkim demohrišćanima otvara dvostruki problem: AfD im sve više odmiče u anketama, dok istovremeno među njihovim sopstvenim biračima slabi podrška politici kojom su do sada pokušavali da ga drže van vlasti.