Sukob u Ukrajini, kao i rat na Bliskom istoku, pokazali su evropskim državama da relativno male zalihe skupog i tehnološki naprednog naoružanja nisu dovoljne za dugotrajne sukobe visokog intenziteta.
Zbog toga evropske vojske i odbrambena industrija sve više traže jeftinije rakete i presretače koji mogu da se proizvode u mnogo većim količinama, prenosi Rojters.
"Ako mislite da u svom arsenalu imate dovoljno krstarećih raketa, verovatno ih nemate", rekao je Daglas Bari iz Međunarodnog instituta za strateške studije.
Evropska odbrambena industrija godinama je bila usmerena na proizvodnju relativno malog broja veoma sofisticiranih sistema. Sada se, uz napredno oružje velikih proizvođača poput "Lokid Martina", MBDA i "Rajnmetala", traži i naoružanje koje je dovoljno efikasno, ali znatno jeftinije i pogodno za masovnu proizvodnju.
"Veliki ratovi vode se brojnošću, a ne čudotvornim oružjem", ocenio je istraživač Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira Markus Šiler.
Jedan od najvećih problema predstavlja cena presretanja jeftinih dronova.
Kompanije sada pokušavaju dodatno da smanje cenu takve odbrane. Tehnički direktor "Frankenburga" Andreas Bapert smatra da bi trošak uspešnog presretanja trebalo spustiti sa čak 20 miliona na jedan do dva miliona evra. Ukrajinski "Fajer point" namerava da razvije presretač balističkih raketa koji bi koštao manje od milion evra – približno četvrtinu do šestinu cene američkog presretača za sistem "patriot".
Novi jeftiniji sistemi, međutim, nisu zamišljeni kao zamena za najsavremeniju protivvazduhoplovnu odbranu.
Dok je raketa PAK-3 sistema "patriot" projektovana za presretanje balističkih raketa i naprednih borbenih aviona, većina jeftinijih sistema razvija se pre svega za uništavanje dronova, krstarećih raketa i drugih manje složenih pretnji.
Promena pristupa već je vidljiva i u nabavkama. Holandija je u junu za Ukrajinu naručila 700 krstarećih raketa "ruta blok 2" od evropskog startapa "Destinus", u poslu vrednom 250 miliona evra. Britansko Ministarstvo odbrane istovremeno je dodelilo početne ugovore kompaniji "Kembridž aerospejs" za presretač "skajhamer".
Glavni problem za Evropu, međutim, više nije samo razvoj novog oružja, već sposobnost da ga proizvede u dovoljnim količinama.
"Izazov za Evropu nije u tome što tehnologija ne postoji. Veći izazov predstavljaju industrijski kapaciteti, odnosno sposobnost da se sistemi proizvode, kvalifikuju i obnavljaju u obimu koji zahtevaju savremeni sukobi", rekao je osnivač "Destinusa" Mihail Kokorič.
Kompanije zato ubrzano povećavaju proizvodne kapacitete. "Kembridž aerospejs" planira da do kraja prvog kvartala sledeće godine dostigne proizvodnju od 2.500 presretača mesečno, dok "Frankenburg" cilja proizvodnju do 100 raketa dnevno.
Ipak, povećanje proizvodnje ne zavisi samo od novca. Neophodno je obezbediti raketne motore i druge kritične komponente, dobiti potrebna odobrenja i izgraditi proizvodne linije sposobne za serijsku proizvodnju.