Liderka venecuelanske opozicije Marija Korina Mačado razmatra povratak u zemlju, ali se njeni planovi, po svemu sudeći, ne poklapaju u potpunosti sa planovima Vašingtona.
Četiri opoziciona izvora i dvojica političkih analitičara rekli za Rojtersu da se Mačado suočava sa dilemom kada da se vrati u Venecuelu i ponovo okupi pristalice, dok administracija američkog predsednika Donalda Trampa pokazuje uzdržanost prema njenom povratku.
Mačado je napustila zemlju krajem prošle godine kako bi primila Nobelovu nagradu za mir, nakon što je od predsedničkih izbora 2024. uglavnom živela skrivajući se.
Od tada je više puta najavljivala povratak: i pošto su Amerikanci oteli venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u januaru, i nakon razornih zemljotresa u junu. Međutim, američki zvaničnici su je, prema navodima izvora, privatno zamolili da povratak posle zemljotresa odloži.
Razlog bi mogao da bude jednostavan: Mačado se ne uklapa sasvim u političku tranziciju kakvu trenutno podržava Vašington.
Pregovori između jednog dela opozicije i privremene vlade, koji se vode uz podršku SAD i trebalo bi da pripreme teren za buduće izbore, ne uključuju njen politički pokret.
Jedan politički analitičar rekao je da Vašington strahuje da bi Mačado mogla da poremeti planove tranzicije ukoliko bi se vratila u zemlju, mobilisala svoje pristalice i zatražila odlazak zvaničnika iz Madurove ere.
Stejt department nije želeo da komentariše privatne razgovore sa opozicionom liderkom.
Od Trampovog saveznika do problema za Vašington?
Mačado je još mnogo pre Madurovog svrgavanja nastojala da izgradi bliske odnose sa Trampom. Međutim, američki predsednik je nakon promene vlasti više puta javno podržao privremenu predsednicu Delsi Rodrigez, nekadašnju Madurovu zamenicu, dok je istovremeno isticao značaj naftnih sporazuma američke vlade i velikih energetskih kompanija.
Tramp je ovog meseca poručio i da je još rano razmišljati o demokratskim izborima u Venecueli.
Državni sekretar Marko Rubio, dugogodišnji saveznik Mačadove, rekao je u septembru da ona ima puno pravo da se vrati u zemlju, ali je istovremeno naglasio njenu važnu ulogu u organizovanju venecuelanske dijaspore.
Ni pregovarački sto nije pripao Mačado. Iako je, prema izvoru bliskom opozicionoj liderki, ponudila da sama predvodi pregovore, SAD su podržale lidera saziva venecuelanskog parlamenta iz 2015. godine, koji Vašington priznaje kao demokratski izabran.
"Ona će se vratiti. Otići će u Sjedinjene Američke Države, ali ne da traži dozvolu", rekao je izvor blizak Mačado, navodeći da ona trenutno boravi u Panami i da bi pre povratka u Venecuelu trebalo da poseti SAD.
Datum povratka još nije određen.
Popularnost pada dok Mačado čeka
Čekanje, međutim, ima političku cenu. Mačado i dalje ima najveću podršku među 15 političkih ličnosti povezanih sa Venecuelom koje prati istraživanje "Atlas Intela" i "Blumberga", ali je njen rejting u avgustu pao na 53 odsto, nakon što je u julu iznosio 72 odsto.
Direktor "Atlas Intela" Andrej Roman ocenio je da je talas podrške koji je Mačado dobila posle zemljotresa splasnuo i da obećane promene u očima dela javnosti deluju sve udaljenije.
Jedan opozicioni političar koji nije deo njenog pokreta smatra da će Mačado platiti političku cenu zbog toga što je obećala povratak posle zemljotresa, a potom ostala van zemlje. Istovremeno, njene pristalice tvrde da bi njen dolazak mogao ponovo da izvede ljude na ulice.
"Svi čekamo da se Marija Korina vrati. Potrebno nam je da osoba kojoj smo ukazali poverenje preuzme stvari u svoje ruke u ovoj veoma neizvesnoj situaciji", rekao je opozicioni aktivista iz Marakaiba Gabrijel Ernandez.
Posle godina tokom kojih je Mačado računala na podršku Vašingtona u borbi protiv Madura, pojavio se novi paradoks venecuelanske politike: Maduro više nije na vlasti, ali ni povratak njegove najpoznatije protivnice više nije ono što se Vašingtonu nužno žuri da vidi.