Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da baš želi da otvori vrata Kanadi da postane prva "pridružena članica" Evropske unije.
Ranije ove nedelje, kanadski premijer Mark Karni — koji je boravio u Strazburu kako bi pratio godišnji govor Fon der Lajenove o stanju Unije — rekao je da Kanada teži "jedinstvenom savezu" sa EU, ali ne i članstvu, podseća Rojters.
Šta bi novi odnos mogao da podrazumeva?
Trenutno u ugovorima Evropske unije ne postoji status "pridružene članice", iako su se tokom godina unutar bloka pominjale različite verzije pridruženog članstva.
Nedavno je Nemačka predložila da Ukrajina postane pridružena članica kao prelazna faza ka punopravnom pristupanju, ali taj predlog nije naišao na podršku jer su se neke prestonice EU usprotivile.
Šta Kanada želi?
Karni traži nova savezništva usled ponovljenih pretnji američkog predsednika Donalda Trampa upućenih suverenitetu Kanade.
Obe strane žele da uspostave dublju saradnju kako bi se suprotstavile ekonomskoj dominaciji SAD i Kine, kao i da bi očuvale postojeći međunarodni poredak koji smatraju da je ugrožen.
U svom govoru, Fon der Lajenova je rekla da će dve strane stvoriti "prostor zajedničkog prosperiteta i ekonomije". To bi uključivalo zajednički rad na proizvodnji, tehnološki savez, integraciju odbrambenih industrijskih baza, kao i saradnju u oblastima Arktika, veštačke inteligencije, energetike i kritičnih sirovina.
Zašto je ideja "pridružene članice" komplikovana?
Uvođenje statusa "pridruženog člana" bilo bi bez presedana i moglo bi biti pravno složeno.
Fon der Lajenova je govorila u svojstvu predsednice Evropske komisije, izvršnog tela bloka. Na državama članicama EU bi bilo da odluče da li će ta ideja zaživeti.
Nema naznaka da Fon der Lajenova predlaže unošenje statusa "pridružene članice" u ugovore EU. To bi zahtevalo jednoglasnost svih 27 prestonica i ratifikaciju u svakoj od njih na nacionalnom nivou.
Kanada i EU već imaju trgovinski sporazum pod nazivom CETA. Više od decenije nakon što je sporazum postignut i devet godina nakon što je privremeno stupio na snagu, nekoliko zemalja EU ga još uvek nije ratifikovalo. Ako Kanada želi da se integriše u jedinstveno tržište EU, Otava bi morala da uskladi svoje norme i propise sa pravom EU.
Kanada bi postala zemlja koja samo prihvata pravila, bez ikakvog uticaja na kreiranje politika, ukoliko bi ušla na jedinstveno tržište bez punopravnog članstva – poput Islanda, Norveške, Švajcarske i Lihtenštajna, koji su članice Evropskog ekonomskog prostora.
Propisi Kanade su istorijski bili usmereni ka njenom najvećem trgovinskom partneru, Sjedinjenim Američkim Državama.
Šta ovo znači za zemlje kandidate?
Težnja ka dubljem savezu između Kanade i EU neće uticati na put ka pristupanju evropskih zemalja kandidata, ali bi mogla da izazove nezadovoljstvo ukoliko se stekne utisak da Kanada uživa poseban tretman.
Pregovori o pristupanju i usklađivanje sa normama EU predstavljaju dugotrajan proces koji od zemalja kandidata često zahteva sprovođenje politički osetljivih reformi.
Punopravno članstvo je dostupno samo evropskim državama i omogućava pristup jedinstvenom tržištu bloka vrednom 18 biliona evra (20,77 biliona dolara), pravo glasa i zastupljenost, sredstva iz fondova EU, kao i mogućnost pravne zaštite pred Evropskim sudom pravde.
Ukrajina je nemački predlog o "pridruženom članstvu" ocenila kao "nepravedan", jer bi Kijev učestvovao u radu, ali bez prava glasa.
EU je saopštila da bi nove članice mogla da primi već 2030. godine. Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija su najdalje odmakle u procesu među zemljama kandidatima.