Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je jaču ulogu EU u bezbednosti i odgovoru na "hibridne pretnje", čime je ponovo pokrenula dugogodišnji spor sa NATO-om oko toga ko treba da ima vodeću ulogu u evropskoj odbrani.
Fon der Lajenova je izložila novi forum za donošenje odluka lidera u kriznim situacijama, u koji bi, pored EU, bili uključeni Kanada, Norveška, Ukrajina i Velika Britanija. Takođe je predložila novu proceduru za hitne konsultacije u slučaju hibridnih napada, po uzoru na član 4 NATO-a.
Insistirala je na tome da će EU "jačati saradnju sa NATO-om", ali je istovremeno nagovestila da će Brisel nastojati da sebi obezbedi veću ulogu u oblasti bezbednosti, piše "Politiko".
Ovaj predlog je već izazvao nelagodu unutar NATO-a, koji je i ranije negodovao zbog pokušaja EU da se bavi pretnjama povezanim sa vojnom sferom i upozoravao na nepotrebno dupliranje mehanizama.
"Poslednjih godina video sam mnoge inicijative na nivou EU – ali nijedna od njih do sada zaista nije zaštitila države članice. Naravno, svaku inicijativu treba ocenjivati na osnovu njenih zasluga, ali zaista mislim da je NATO u konkretnom smislu učinio mnogo više za kolektivnu bezbednost", rekao je jedan visoki diplomata NATO-a.
Cilj Saveta za bezbednost bio bi da pomogne EU da odlučnije reaguje, ubeđuju zagovornici.
O idejama Fon der Lajenenove za sada postoji malo detalja. Raniji predlozi za evropski savet za bezbednost – koje je EU odbacila – uključivali su ideju da države članice u kriznim situacijama prenesu deo ovlašćenja za donošenje odbrambenih odluka na manju grupu lidera.
U međuvremenu, Protokol o bezbednosnim vanrednim situacijama omogućio bi jednoj državi članici da u kriznoj situaciji sazove sve ostale članice EU kako bi "koordinisale evropski odgovor, odvratile dalju eskalaciju i ublažile posledice", rekla je Fon der Lajen – što je gotovo identično proceduri predviđenoj članom 4 NATO-a.
"U teoriji, Savet za bezbednost mogao bi da pomogne u "koordinaciji brzog delovanja" između EU, NATO-a i drugih partnera tokom krize koja bi zahtevala fleksibilnost između institucija. Protokol za vanredne situacije mogao bi da pruži zaštitu zemljama koje nisu članice NATO-a, poput Irske", rekao je Đuzepe Spatafora, analitičar Instituta Evropske unije za bezbednosne studije.
Ali Alijansa insistira na tome da ona treba da ima vodeću ulogu u oblasti bezbednosti.
"NATO je temelj naše kolektivne odbrane i nastavićemo da blisko sarađujemo sa EU u ostvarivanju naše zajedničke agende", rekao je zvaničnik NATO-a u ime Alijanse.
Komesar EU za odbranu Andrijus Kubilijus rekao je da ideje Fon der Lajen nisu zamišljene kao zamena za NATO.
"Da bi Evropljani preuzeli primarnu odgovornost za evropsku odbranu, potrebno je da imamo sopstvenu odbrambenu arhitekturu. I mi ćemo to učiniti, ne podrivajući NATO – zadržaćemo strukture NATO-a onakvima kakve jesu", tvrdi Kubilijus.
Međutim, dvojica diplomata NATO-a upozorila su da ideje fon der Lajen nose rizik od dupliranja, dodajući da saveznici nisu bili zvanično obavešteni o tim predlozima EU pre njihovog predstavljanja.
"To šalje signal svetu da je NATO nebitan i da treba da ga zamenimo nečim drugim. To je veoma loša ideja, za koju se nadam da neće imati budućnost", rekao je evroposlanik Riho Teras, bivši načelnik odbrane Estonije.
Ovaj potez takođe nosi rizik od otuđivanja nekih članica NATO-a koje nisu u EU, poput SAD i Turske.
"Ideja o 'Evropskoj bezbednosnoj uniji' koja ne bi uključivala Tursku, velikog i sposobnog saveznika i stub stabilnosti, bezbednosti i mira na jugoistočnom krilu NATO-a, od samog početka bi bila suštinski pogrešna", rekao je jedan turski zvaničnik.
Bela kuća nije odgovorila na zahtev "Politika" za komentar.