Sve je počelo kamenčićem u cokuli. Američkim marincima koji su se potucali po snegom i ledom okovanim norveškim šumama nije dugo trebalo da shvate da nešto nije u redu. Prvo su pronašli rupe na novim kožnim čizmama. Onda su našli pukotine na đonovima, kroz koje je u čizme ulazila ledena voda. Na kraju su pobacali službene čizme i kupili nove u lokalnim prodavnicama, što jeste mimo propisa ali nužda zakon menja.
Tako izveštava magazin "Njuzvik", pozivajući se što na zvanična saopštenja Pentagona što na vojnu dokumentaciju u koju je ekskluzivno imao uvid.
U februaru i martu ove godine, NATO je organizovao vojnu vežbu "Hladni odgovor" na severu Norveške i Finske, u kojoj je učestvovalo više od 32.000 vojnika. Među njima je bilo oko 3.000 američkih marinaca iz 2. ekspedicione grupe, čija je baza Kamp Ležun u Severnoj Karolini. Svrha vežbe je bila da pokaže mogu li američki vojnici da sarađuju sa drugim vojskama NATO u ekstremnim arktičkim uslovima.
Ispostavilo se da mogu, navodi "Njuzvik", ali ne na planirani način.
Na desetine marinaca je posle prijavilo povrede zbog čizama koje su se naprosto raspadale na norveškoj zimi. Kako je naveo jedan američki vojni zvaničnik, koji je tražio da ostane anoniman, na kraju su kupovali M77 čizme norveške kompanije "Alfa", što preko norveške vojske što u lokalnim prodavnicama.
"Komanda i logistika preduzeli su mere da izađu u susret potrebama marinaca tokom vežbe", kaže se u saopštenju koje je potpisao portparol marinske komande za Evropu i Afriku, potpukovnik Kurt Stal.
On je dodao da su Amerikanci iskoristili "mehanizam za podršku zemlje-domaćina" da kupe norveške čizme i da mu "nije poznato da je norveška vojska kupovala ili poklanjala čizme američkim marincima".
Stal je demantovao izveštaj Pentagona da je jedan brod za snabdevanje morao da bude preusmeren i istovari druge zalihe kako bi dopremio zamenske čizme iz SAD.
Službeni izveštaj Pentagona u koji je "Njuzvik" imao uvid opisuje "značajne nedostatke" na zimskim čizmama izdatim marincima. Marinci su potvrdili da su primedbe na "čizme za izuzetno hladne uslove" proizvođača "Belleville Boot Co." preneli komandi posle vežbi u Norveškoj.
Po američkim zakonima, Pentagon ne sme da kupuje čizme za vojsku koje se ne proizvode u SAD, osim u nekoliko izuzetnih slučajeva. Namera Kongresa je bila da podrži domaće proizvođače i ne zavisi od dostavljača iz inostranstva. Rezultat su plastične čizme koje se raspadaju na ledu, što na kraju više košta.
Pored troškova, problemi sa zimskom opremom mogu da izazovu promrzline i druge povrede opasne po život tokom dužih operacija u arktičkim uslovima. Vežbe u Norveškoj i Finskoj bile su deo relativno novog programa NATO pod nazivom "Arktički stražar", navodno zbog pretnje od strane Rusije, dok je američki predsednik Donald Tramp izrazio interes da pripoji polarno ostrvo Grenland, iz strateških razloga.
"Njuzvik" je imao uvid i u dokumentaciju s kraja 2025, na kojoj se vidi da je Pentagon već znao za probleme sa "Belvilovim" čizmama. Po povratku iz Norveške, marinci su pronašli još defektne obuće u skladištima Kamp Ležuna.
Marinci su posle pronašli defekte na čizmama i u drugim bazama, od Havaja do Okinave. U dokumentima se navodi da je stopa defektnih čizama bila skoro 50 odsto, ali se ukupan broj ne navodi.
Po prezentaciji koju je pregledao "Njuzvik", revizori su pregledali ukupno 4.423 para "Belvilovih" čizama u Leženu, od kojih je 538 pronađeno sa greškom, što je prosek od 12,17 odsto. Prihvatljiva stopa je dva do tri odsto.
Agencija za vojnu logistiku (DLA) je kasnije saopštila da je "Belvilove" čizme kupila po "komercijalnom ugovoru za gotovu robu" i da sada preispituje situaciju.
"Belvil" opisuje svoje čizme kao proizvod "beskompromisnog dizajna, kvaliteta i pouzdanosti za ratnike širom sveta". U saopštenju za "Njuzvik", kompanija je izjavila da direktno sarađuje sa marincima da obezbedi isporuku adekvatne obuće i da je posvećena "stalnom unapređenju kvaliteta".
Kompanija je osnovana 1904. i isporučuje obuću američkoj vojsci još od Prvog svetskog rata. Njena uprava navodi da ima najviše moguće ocene po standardima DLA.
Američki marinci trenutno koriste tri tipa tropskih čizama američke kompanije OTP, koje se proizvode u Kambodži. Iako je to dozvoljeno postojećim zakonima, predloženim Zakonom o boljoj vojnoj opremi (koji ima englesku skraćenicu BOOTS, odnosno "čizme") bila bi zabranjena sva obuća proizvedena u inostranstvu i koja nije od domaćih materijala.
"Samo zato što je nešto proizvedeno u SAD ne znači da je automatski kvalitetnije", navodi sagovornik magazine i dodaje da domaći proizvođači prosto ne mogu da postignu kvalitet i količine koje su marincima potrebne.
Sa ovom ocenom se slaže i Kris Peroti, šef proizvodnje u kompaniji "Daner", koja je "Belvilov" konkurent. On je u novembru 2025, poslao mejl drugom vojnom snabdevaču u kojem napominje da američka industrija "ne može da podrži vojnu ekspanziju" jer povećanje proizvodnje čizama jednostavno previše košta.
Prosečan životni vek vojnih čizama je između jedne i dve godine, a svaki pripadnik oružanih snaga mora da ima najmanje dva para.
Po analizi vojnog instituta CNA, američkim oružanim snagama bi u ratnim uslovima bilo potrebno dodatnih 981.000 čizama godišnje, dok je po procenama industrijskih partnera Pentagona sadašnji kapacitet samo 525.000.
Interni izveštaj Pentagona iz aprila zaključuje da je oružanim snagama potrebno oko 4,2 miliona pari čizama godišnje, što domaća industrija ne može da proizvede.
A da sve bude još gore, napominje sagovornik "Njuzvika", predlagači zakona o zabrani strane obuće već su rekli da nameravaju da prošire restrikcije i na domaće bezbednosne agencije: Graničnu patrolu, Obalsku stražu, Imigracionu i carinsku službu (ICE) i tako dalje.