Američki predsednik Donald Tramp potpisao je zakon o proširenju sankcija Rusiji, što mu daje nova ovlašćenja da uvodi carine protiv zemalja koje kupuju rusku naftu i gas. RT objašnjava šta sve novi zakon omogućava.
Službeno nazvan "Lindzi O. Grejam zakon o sankcijama Rusiji i Iranu", ovaj akt takođe širi zabrane protiv ruskih zvaničnika, finansijskih institucija i entiteta povezanih sa vlastima. Bela kuća zvanično kaže da mu je cilj povećavanje ekonomskog pritiska na Moskvu zbog sukoba u Ukrajini, i da predsednik ima široka ovlašćenja da uvodi izuzetke i na kraju ukida sankcije.
Na šta se sankcije odnose?
Zakon je predložio tadašnji senator Lindzi Grejam, republikanac iz Južne Karoline koji je naglo preminuo početkom jula posle posete Ukrajini. Podršku za "sankcije iz pakla" je sa demokratske strane dobio od Ričarda Blumentala iz Konektikata.
Tzv. Grejamov zakon i usvojen je u Senatu 86-11 u avgustu, a u Predstavničkom domu 262-159 prošle sedmice.
Za razliku od prethodnih sankcija, koje su obuhvatala samo navedene kompanije i pojedince, ovim zakonom se uvode cele kategorije sankcija protiv zvaničnika, finansijskih institucija i preduzeća. Njime su takođe zahvaćeni tankeri za koje Vašington tvrdi da krše zabranu izvoza ruske nafte i gasa.
Najznačajnija odredba daje ovlašćenja Beloj kući da uvodi carine od 100 odsto na robu zemalja koje kupuju naftu i gas iz Rusije, što je daleko manje od 500 odsto iz početne verzije zakona.
Ko je na meti?
Na meti ovih sekundarnih carina mogle bi se naći Kina i Indija, jer u velikim količinama kupuju rusku sirovu naftu. Turska takođe kupuje ruske energente, kao i neke članice EU, uprkos naporima Brisela da zabrani uvoz iz Rusije.
Ovo se posebno odnosi na zemni gas, koji i dalje stiže u EU, a u velikim količinama ga kupuju kako Turska tako i Kina.
Novi američki zakon ne uvodi carine po automatizmu, već daje predsedniku obimna ovlašćenja da ih primenjuje kako misli da je potrebno, kao i da uvodi izuzetke. Što znači da će posledice zakona zavisiti uglavnom od Trampove spremnosti i volje da ga primeni.
Kina i Indija su zvanično odbacile američki pritisak na njihovu trgovinu energentima sa Rusijom i podvukle da će se voditi isključivo sopstvenim interesima.
Kinesko ministarstvo trgovine je izjavilo da Peking zadržava sva prava da preduzme "sve neophodne mere" za zaštitu kineskog suvereniteta.
Indija je naglasila da "ostaje posvećena energetskoj bezbednosti za svojih 1,4 milijarde stanovnika" i da namerava da kupuje energente iz raznih izvora, kako tržište dozvoli.
Da li ovo prekida rusko-američku trgovinu?
Novi zakon predviđa carinu od 500 odsto na svu robu koju SAD uvoze direktno iz Rusije, koje u praksi ima veoma malo.
Bela kuća je naglasila da može da proglasi izuzetke i ukine sankcije posle postizanja mirovnog sporazuma u Ukrajini. Nešto slično se već desilo, kada su 2024. SAD uvele zabranu uvoza uranijuma iz Rusije, da bi odmah dozvolile izuzetke pod određenim okolnostima. Moskva je potom zabranila izvoz obogaćenog uranijuma u SAD, ali je takođe dozvolila izuzetke, tako da se trgovina nastavila.
Koji je odgovor Moskve?
Rusija je zvanično kritikovala zakon. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da SAD neće postići svoje ciljeve i da bi ovim restrikcijama mogle da zakomplikuju nalaženje mirnog rešenja u Ukrajini.
"Jasno, ovo ne može da ima pozitivan efekat", rekao je Peskov novinarima u subotu.
Ruska ambasada u Vašingtonu je pre usvajanja zakona napomenula da će on imati posledice po američku privredu, pogotovo u uslovima globalne energetske krize. Po navodima ambasade, dalje ograničavanje ruskog izvoza moglo bi da dovede do skoka cena nafte i goriva, dok bi dalji trgovinski rat protiv Rusije i Kine naštetio svima.