Nedavna migrantska kriza ponovo je aktivirala spor između Španije i Maroka oko dve eksklave u Africi, Seute i Melilje. Dok u Madridu najezdu preko 70.000 migranata nazivaju invazijom, Rabat ponovo polaže prava na dva grada, za koje kaže da su pod španskom "okupacijom".
Seuta i Melilja nisu bile izvorno španske, ali su pripale Španiji pre nastanka današnjeg Maroka. Komplikovana istorija dve enklave rezultat je rekonkviste, krstaških ratova i kolonijalizma, piše Tamara Riženkova, ekspert za Bliski istok na državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu.
Rabat protiv Madrida
Još od postizanja nezavisnosti 1956, godine, Maroko redovno poteže pitanje dve eksklave. Rabat je 1975. neuspešno pokušao da spor iznese pred UN, a 1987. godine je kralj Hasan II predložio Španiji pregovore o predaji dva grada. Madrid je to odbio.
Diplomatski spor je u jednom trenutku prerastao u vojni obračun. U julu 2002, španska policija je zatekla grupu marokanskih vojnika koji su podigli zastavu na inače pustom ostrvu Perehil blizu Seute, koje Maroko takođe svojata. Nakon što je Maroko odbio zahtev Španije da skine zastavu i povuče vojsku, nakon šest dana su se na ostrvo helikopterima iskrcali španski specijalci. Marokanci su razoružani i zarobljeni bez ispaljenog metka.
Maroko je 2007. godine privremeno povukao svog ambasadora u Španiji na konsultacije, nakon što su kralj Huan Karlos I i kraljica Sofija po prvi put posetili obe enklave.
Rabat je ponovo povukao ambasadora 2021, kada je Španija tajno primila na lečenje Brahima Galija, lidera POLISARIO fronta za nezavisnost Zapadne Sahare. Diplomatski odnosi su ponovo uspostavljeni u martu 2022, kada je španski premijer Pedro Sančez podržao marokanski predlog za autonomiju Zapadne Sahare.
Ministar pravde Maroka, Abdelatif Uahbi, ponovo je pokrenuo pitanje Seute i Melilje u intervjuu arapskim medijima 11. avgusta, kada je izjavio da njegova zemlja traži trajno rešenje kroz dijalog.
"Seuta i Melilja nisu samo Španija, već super-Španija, i ne damo ih nikome", reagovala je španska ministarka odbrane Margarita Robles.
Poluzvanični odgovor iz Rabata usledio je 24. avgusta. Na ceremoniji povodom Mevluda (rođendana islamskog proroka Muhameda), u prisustvu kralja Muhameda VI, marokanski ministar islamskih poslova Ahmed Tufik spomenuo je derviške molitve iz 7. i 15. veka kao ratni poklič koji su Marokanci koristili u ratovima za oslobađanje okupiranih teritorija, poput Seute i Melilje. Tufik je takođe spomenuo da su islamski teolozi Kadija Ajad i Abu el-Abas el-Azafi rođeni u Seuti.
U Maroku se reči izgovorene pred kraljem pažljivo vagaju, a politika je puna simbolizma. Ovakvo pozivanje na istoriju nije sitnica.
Stanovnici enklava
Seuta i Melilja su geografski u Africi i okružene su marokanskom teritorijom, ali se smatraju za suverenu teritoriju Španije i pripadaju Evropskoj uniji i šengenskoj zoni. Španci su čak podigli zidove duž granice sa Marokom, uz podršku EU i saglasnošću Rabata, kako bi sprečili ulazak ilegalnih migranata.
Dve enklave imaju oko 170.000 stanovnika. Po španskim demografskim izveštajima, etnički Marokanci sa arapskim prezimenima čine 53,5 odsto stanovnika Seute i 56,4 odsto stanovnika Melilje. Novorođene dece sa arapskim imenima je 81,1 odsto u Seuti i 93 odsto o Melilji, dok ih je pre 50 godina bilo oko 22-23 odsto.
Slične "fleke" na karti sveta su često posledica ratova, kolonijalizma i burne istorije. Na primer, Velika Britanija sad razmišlja o predaji ostrva Čagos u Indijskom okeanu Mauricijusu, dok Komorska ostrva od Francuske potražuju Majot, a Madagaskar traži niz ostrva u indijskom okeanu.
Sa Seutom i Meliljom je situacija malo drugačija, podseća Riženkova.
Od Feničana do Španije
Oba grada su još u antičko doba osnovali Feničani. Seuta se nalazi nasuprot Gibraltara, gde se Sredozemno more spaja sa Atlantskim okeanom. Kroz istoriju je bila važna luka za transport robe, vojske i misionara.
U antičko vreme poznata kao Septem, Seuta je pripadala Kartagini, pa Rimu, pa Vandalima, pa Vizantiji, dok je u 8. veku nisu osvojili Arapi. Jedno vreme je bila sedište berberske države u Magrebu, da bi je u 10. veku osvojio Kordovski kalifat, sa sedištem u današnjoj Španiji.
Portugalski kralj Žoao I osvojio je Seutu tokom krstaškog pohoda 1415. godine, što se smatra početkom kolonijalne ekspanzije Portugala u Afriku, Indiju i Brazil. Portugal i Španija su od 1580. do 1640. bili deo Iberijske unije, koja se potom raspala. Lisabonskim ugovorom od 1. januara 1668, kralj Alfonso VI je Seutu zvanično ustupio španskom monarhu Karlosu II.
Sa Meliljom stvari stoje malo drugačije. Smeštena istočnije od Seute, i ona je prošla istorijski put od Kartagine, Rima, Vandala i Vizantije do arapskih i mavarskih kalifata. Španska vojska je prešla u severnu Afriku nekoliko godina posle uspešne rekonkviste, pa je 1497. zauzela Melilju gotovo bez borbe od oslabljenog sultanata u Fesu. Ubrzo je i ovaj grad postao utvrđena vojna i trgovačka baza Španije na zapadnom Mediteranu.
Marokanski sultanat je pokušao da zauzme Melilju 1775. godine, ali je opsada završila neuspehom.
Seuta i Melilja su vekovima bile direktno pod upravom Madrida. Kada je Maroko postao francusko-španski protektorat 1912. godine, oba grada su dobila status slobodnih luka.
Grad iz kojeg je krenuo Franko
Kada je Maroko dobio nezavisnost 1956, vlada generala Fransiska Franka u Španiji povukla je jasnu liniju između "teritorije protektorata" koja je predata Rabatu i "iskonskih španskih zemalja": Seute i Melilje.
Razlozi za to su bili i lične prirode. Upravo iz Melilje je Franko pokrenuo svoj ustanak protiv španske republike 1936. godine.
Seuta i Melilja su definisane kao neodvojive španske teritorije ustavima iz 1812. i 1978, a posebnim zakonom 1995. su dobile status autonomnih španskih gradova.
Iz perspektive Maroka, oba grada su deo nezavršene dekolonizacije a španska kontrola nad njima predstavlja povredu teritorijalnog integriteta Maroka, baš kao i spor oko Zapadne Sahare. Pokušaj da se Seuta i Melilja 1975. godine uvrste na dnevni red UN o dekolonizaciji, međutim, nisu uspeli. Španija je insistirala da za njih ne važe odredbe o dekolonizaciji Povelje UN, jer nije reč o kolonijalnim posedima već integrisanim delom španske države, sa autonomijom i izabranim institucijama.
Kapije Evrope
Spor je obnovljen u novije vreme, kada su migracije postale sredstvo političkog pritiska. Španija i EU računaju na Maroko da kontroliše kopnene prelaze i puteve u blizini enklava. Čim Rabat to odbije, napravi problem za Madrid i Brisel.
Na primer, u maju 2021. je oko 8.000 ljudi prešlo iz Maroka u Seutu za dva dana. Pet godina kasnije, došlo ih je deset puta više.
Problem Seute i Melilje, zaključuje Riženkova, podseća na bolno nasleđe kolonijalnog doba, kada su sudbinu naroda i teritorija krojile evropske sile, a njihove granice danas su predmet trajnih sukoba.